Kako do boljih usluga podrške ženama s invaliditetom?

Žene s invaliditetom su uz to još i višestruko diskriminisane – to priznaje i naša država, što je već jedan mali, ali korak napred u nastojanjima da se reši ovakva situacija -  iznela je sudija novosadskog Apelaconog suda Olivera Pejak Prokeš, koja je i članica mreže stručnjaka za praćenje i usklađivanje naših s evropskim standardima u ovoj oblasti. Ona je jedna od učesnica konsultativnog sastanka nadležnih institucija i organizacija koje pružaju podršku ženama izloženim nasilju pod nazivom „Kako unaprediti usluge podrške za žene s invaliditetom izložene nasilju”, održanog  u Novom Sadu.

Sastanak je okupio predstavnice i predstavnike pravosuđa, policije, ustanova socijalne i zdravstvene zaštite i organizacija civilnog društva, koji su razgovarali o pozitivnim pomacima i izazovima pružanja usluga zaštite od nasilja u porodici ženama s invaliditetom. O iskustvima nadležnih institucija i organizacija govorile su Olivera Pejak Prokeš, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u okviru Centra za socijalni rad Novi Sad Nada Padejski Šekerović, Mirjana Nikolić predstavnica Doma zdravlja Novi Sad i koordinatorka SOS službe organizacije ...Iz kruga – Vojvodina Ivana Zelić.

Sve učesnice – govornice i one koje su pratile sastanak iz nadležnih institucija, složile su se u stavu da je još uvek je dalek put od formalne do suštinske jednakosti kada je reč o odnosu institucija i pojedinaca prema ženama s invaliditetom. Ohrabrujuće vesti su da je potpisan protokol o dostupnosti usluga stručnih osoba kao što su, na primer, tumači znakovnog jezika, koji su portebni Centru za socijalni rad; nabavljeni su ginekološki stolovi za žene s invaliditetom u domovima zdravlja... Nastoji se, na žalost za sada tek privatnom inicijativom sudinice Olivere Prokeš i da pre podizanja nove, moderne zgrade palate pravde u Novom Sadu, osobe s invaliditetom dobiju adekvatno opremljen sanitarni i toaletni prostor, kao i da se što pre dođe do adekvatnog konkursa za dobijanje novca za podizanje rampe za žene sa invaliditetom na ulazu u Sigurnu žensku kuću u Novom Sadu...

Da se situacija na terenu ne poklapa uvek s onim što kažu ankete i statistike pokazalo je i najnovije istraživanje organizacije ...Iz kruga – Vojvodina. Ivana Zarić je predstavila preliminarne rezultate istraživanja o dostupnosti struktura podrške ženama s invaliditetom koje su doživale nasilje. Istraživanje je spovedeno u institucijama u oblasti zdravstva, socijalne zaštite, pravosuđa i bebednosti u vojvođanskim gradovima: Novom Sadu, Subotici, Vršcu, Kikindi, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici. Upitnike je popunilo ukupno 27 institucija iz pet gradova, dok je iz Subotice to izostalo. Pokazalo se da mnogim isntitucijama ne posoji nfomativn materijal koji bi ženama s invaliditetom pomogao u prepoznavanju i rešavanju situacije nasilja, da samo 22 odsto od anketiranih institucija ima infomacije na veb sajtu. A više od 80 odsto anketirani su izneli da imaju valjanu saradnju sa lokalnim nevladinim organizaijama koje pružaju pomoć ženama. Njih 74 odsto, pak, smatra da su institucije prikagođene potrebama svih žena sa invaliditetom, pa tako i onima su doživele nasilje. U praksi to, kazuju sagovornice na skupu, nije sasvim i uvek tačno. Jer, većina institucija, na primer, ima rampe za osobe s invaliditetom na ulazu u zgradu, ali je unutar zgrade takvim osobama kretanje nemoguće. Isto tako je vrlo mali broj institucija koje imaju taktilne staze za slepe i slabovide osobe, a takođe je mali broj tumača znakovnog jezika.

B. Opranović