Bajša: Prave replike lukova iz desetog veka

Izradom lukova i strela počeo sam da se bavim sasvim slučajno, a sada nas trojica pravimo lukove od prirodnih materijala, što je dosta zahtevnije, replike starih lukova, kakvi su se pravili pre hiljadu godina. Pri tom je drvo najmanje važno, već kvalitet zavisi od rogova i životinjskih tetiva, ali i kostiju, priča Kokić.

Pokazuje nam luk na kojem se nalazi kost od jelena, dok deo luka sadrži i rog vodenog bivola, kao i zalepljene konjske tetive i kožu, ali se to ne vidi, jer je obloženo kozjom kožom i ofarbano. Za izradu jednog luka potrebno mu je od pola godine do osam meseci, kako bi sve bilo na svom mestu.

Sarađujem s kolegama Ištvanom Sukulom, Mihaljem Mamužićem, ali imamo i novog koji je napravio svoj prvi luk koji je predstavio na nedavno održanoj „Sarmijadi“ u Bačkoj Topoli, kaže Atila, koji ne može da nam kaže koliko je tačno napravio lukova do sada, ali misli da je oko 16.

Pasionirani streličari razlikuju „veštačke“ i „prave“ strele.

Veštačke mogu biti i plastične i koriste ih najviše početnici u streličarstvu. Prave su one rekonstruisane kakve su se nekada koristile u desetom veku, ali smo napravili i nosač i torbu za strele- kaže Atila i dodaje da je razlika između njihove torbe i one originalne koja se danas čuva u muzeju, u kopčama. Na torbi iz desetog veka koja je nađena u zaboravljenom grobu stoje zlatne teške kopče, dok je njih poslužio i mesing.

Već tri godine Bajšani posećuju „Vitez fest“ u Beogradu, gde su upoznali druge koji dele istu strast.

Oni prave lukove od specijalnog drveta, pa smo se sa jednim i menjali. Njemu sam dao rožnati luk, odnosno napravljen od roga, a on meni drveni, kaže Atila i pokazuje nam trampljeni luk koji uzima pažnjom čoveka koji zna koliko je vremena i truda uloženo u njegovu izradu.

Meko ga spušta nazad na sto i kaže da je to luk Miška Rovčanina, jer samo majstor prepozna pravog majstora.

Atila pojašnjava da se držač sa lukom i strelama nosio nekad na konju sa strane, pa su zato i ručke prilično dugačke. Svaki luk je imao specijalnu tašnu. Prema rečima Atile Kokića, kod nas se lukovi najčešće kupuju za sport, ređe za ukras, i uz jedan luk, koji je obično „radni“ i služi za vežbu, kupuje se nekoliko i više strela.

U Bajši postoji streličarski klub „Kalis“ u kom najviše treniraju deca i oni koriste lukove od veštačkih materijala, jer deca nemaju snage da drže i zategnu prave lukove, kaže Atila i napominje da su lukovi koji dolaze iz njihovih veštih ruku, ipak više ukrasni ili za one ozbiljnije strelce.

Naši lukovi su i deo tradicije, ali im je potrebno i održavanje, jer su prirodni materijali u pitanju i to je potpuno druga kategorija - ističe Atila.

Kako dodaje, u Turskoj se ovakvi lukovi prodaju i za 2.000 evra, a njihovi su 600, zbog plićeg džepa ovdašnjih kupaca.

Cena luka, pojašnjava Kokić, zavisi od njegove jačine, odnosno od materijala od kojih su pravljeni.

Postoje jači ili jednostavniji lukovi, oni koje je lakše napraviti, dok su rekonstrukcije svakako najzahtevnije, kaže Kokić i dodaje da dok je on zadužen za rekonstrukcije, kolege su za strele, koje se prave po porudžbini, kakva kom strelcu treba i odgovara. Strela se osim po strelcu, pravi i po luku. Ako je luk slabiji, onda je i strela lakša i obrnuto, strela je tvrđa, što je luk teži.

Maša Stakić

Projekat „Javni interes u Bačkoj Topoli“ realizovala je „Panonija media“ uz podršku „Dnevnika“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.