Krčkalo se 15.000 sarmi u Bačkoj Topoli pa niko nije otišao a da je nije probao

Mogli su se pazariti i razne rukotvorine, vina, rakije od povrća, cveće, kretoši, proizvodi od meda, zanatska piva ili domaći hleb iz cele Vojvodine. Jedna mađarska spisateljica donela je na štand i svoju knjigu, ali ipak, veća gužva bila je oko lukova i strela veštih „vitezova” iz Bajše i Stare Moravice. Ma, bilo je svega kao na vašaru iz antologijske pesme Đure Jakšića.

Oni koji su rešili da se takmiče, pristavili su sarme da krčkaju još ranom zorom, dok su drugi kuvali za svoju dušu, nosili žiriju na procenu, ali nisu bili voljni da svoja „remek-dela” i prodaju. Strahovali su da njihovo društvance ne ostane gladno, poučeni iskustvom da se svake godine uvek traži sarma. I oni koji nisu došli da ručaju, hteli su da bar probaju malo, te se tražilo i mesto da se sedne.

Osim koncertu „Garavog sokaka”, ovacije su bile namenjene najboljim kuvarima, kao i takmičarima u držanju dve povelike glavice kupusa razdvojenih i ispruženih ruku. Žene su glasno navijale za muževe, a s vremenom od 6,5 minuta pobedio je Robert Fusner, ali je trećeplasirani gospodin Sima dobio najveći aplauz.

Predsednik Udruženja „Origo” i organizator fešte Huba Telđeši imao je više nego dovoljno razloga za ponos, sve samim znatnim brojkama.

„Samo za prodaju sprema se više od 6.500 sarmi, a ako računamo ekipe koje kuvaju za sebe, biće ih oko 15.000“, kazao je Telđeši, zadovoljan što je i posetilaca više nego lane.

Cilj njegovog udruženja je da sarma što pre postane metafora za Bačku Topolu i njena prestonica, u čemu, očigledno, i uspeva.

Rita Kovač iz Malog Iđoša a ekipom namenila je gurmanima tačno 3.183 porcije, dakle dve velike sarme, dva parčeta hleba i mileram po izboru.

„Spremali smo ukupno 7.600 komada puna četiri dana“, kazala je Rita.

„Nas je osmoro iz restorana i svečane sale „Šogor ekskluziv”, koji radi posebne događaje i učestvuje na raznim manifestacijama. Ono što smo lane doneli pokazalo se malo pa sad nismo hteli da pogrešimo.“

Pohvalila se da su bili apsolutni pobednici prošle godine te se ove godine ne takmiče, već kuvaju za samo goste, da niko ne ode praznog tanjira.

Bilo je na Vašarištu i pasulja, roštilja, pečenja i piletine, ali svi su sarmu jedva dočekali. Pošto su ekipe poranile, nije bilo ni podne a već se moglo probati.

„Očekujemo da ćemo sve prodati i opet neće biti dovoljno „robe” pa pečemo i prase i gril-pljeskavicu, da niko ne ostane gladan“, kaže kroz smeh Rita, dodajući da se za 350 dinara dobija porcija od dve velike ili četiri male sarme, hleb i pavlaka.

Predstavnik Kulinarske federacije, profesor strukovnih studija i šef žirija Nikola Vuksanović, koji je već četvrti put na „Sarmijadi”, kaže da su ove godine morali oformiti dve ekipe sudija jer je trebalo oceniti toliku deliciju.

„Sudije su Goran Radivojević, Milan Knežević i Maja Banjac iz Kulinarske federacije u kojoj su predstavnici srednje škole i fakulteta, dok su drugi deo žirija članovi Odreda vitezova otvorenog plamena Vojvodine“, kaže Vuksanović, naglašavajući da su tako objedinjeni iskustvo i tradicija u ocenjivanju.

Zanimalo nas je koliko je teško odrediti čija sarma je zaista najbolja, ali se žiri dosetio i dodelio po pet prvih, drugih i trećih mesta, poslavši tako poruku da je cilj te manifestacije uživanje u iću, piću i, naravno, druženju, pa su tako svi nekako pobednici.

„Tražili smo da nam jednostavno serviraju i donesu po jednu sarmu i tečnost, pa sistemom eliminacije, ko koliko ispuni kriterijume, dolazimo do šampiona“, ističe Vuksanović.

„Dodeljene su i nagrade za posnu i specijalnu sarmu, koja se pravila od vinove loze, rena, spanaća, sve što su takmičari želeli da stave, a jedan Topolac ju je pravio od – kupusa i pasulja.“

Vuksanović smatra da je „Sarmijada” odavno prevazišla topolske okvire, a kroz Kulinarsku federaciju već se kotira i na svetskom tržištu.

Maša Stakić

Projekat „Javni interes u Bačkoj Topoli” realizovala je „Panonija media” uz podršku „Dnevnika”. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.