U Srbiju stiže četvrt miliona deviznih penzija

Stručnjaci tvrde da potreba naših državljana da se nakon završetka radnog veka vrate u domovinu može ocenjivati sa ekonomskog , ali i sociološkog aspekta.

Recimo, prosečna penzija u Nemačkoj je 1.200, a u Srbiji 210 evra. Kada državljanin Srbije koji je radio u ovoj zapadnoevropskoj državi ostvari pravo na penziju koja se često kreće ispod nemačkog proseka , on sa njoj može veoma skromno da živi u starosti u Nemačkoj. Međutim, sa penzijom od 600-700 evra on u Srbiji može da živi dobro.

Sanja Đokić iz Zavoda za socijalno osiguranje objasnila je za “Dnevnik” da je u Srbiji trenutno na snazi 28 međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju na osnovu kojih inostrani nosioci penzijskog i invalidskog osiguranja vrše isplatu penzijskih davanja svojim korisnicima koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije.

Iz podataka koje je “Dnevniku” dostavio Zavod za socijalno osiguranje Srbije tokom prošle godine pristiglo je 673.712.198,15 evra koji su raspoređeni na 236.281 deviznog penzionera. Iz Nemačke je prošle godine stigla penzija za 47.054 penzionera, iz  Austrije  za njih  27.195, Francuske – 26.632,   Belgije - 152,  Bugarske – 69, Italije – 688, Luksemburga – 151, Mađarske -263,  Norveške -82, Velike Britanije – 211, Holandije – 1.382, Češke – 301, Švedske – 1.389, Švajcarske – 17.540, Slovačke – 90, Kipra – 15, Kanade – 507 i Turske za tri devizna penzionera.

Pored ekonomskog aspekta to jest lagodnije starosti zbog većih penzija, antropolog profesor dr Bojan Jovanović skreće pažnju da je mnogo jača i značajnija potreba ljudi da se u starosti vrate domovini.

- Ljudi od vajkada odlaze za boljim životom, ali i kada izgube nadu da će  u domovini naći ono što im treba. Za svaku državu je uvek upozoravajuće kada visok pocenat njenih državljana odlazi ili namerava da ode i traži dublju analizu takve pojave. S druge strane, visok je i procenat onih koji su već otišli u pečalbu ali planiraju da se jednog dana u domovinu vrate. Oni jesu iz nužde otišli, radili i stvarili, ali kada ostare nameravaju da se vrate u Srbiju. Taj povratak u domovinu je izraz njihove investicije u zavičaj. Mnogi od njih su prethodno investirali u Srbiju tako što su gradili kuće tokom rada u inostranstvu i samim tim stalno su podrejavali želju da se jednog dana vrate – objašnjava za “Dnevnik” Jovanović.

On kaže da je za većinu od materijalno boljeg života psihološki aspekt koji označava potrebu za vraćanjem korenima mnogo značajniji, da se ponovo dodirne tlo i potreba da se zaokruži život.

Devizne penzije iz regiona

Po podacima koje smo dobili iz Zavoda za socijalo osiguranje Srbije  tokom prošle godine iz Bosne i Hercegovine stigle su penzije za 38.645 penzionera, iz Makedonije za njih 5.136, Hrvatske za 54.187, Crne Gore 5.642 i Slovenije 11.372 penzionera.

- To zaokruženje života otprilike znači da gde si rođen , treba i da umreš.  Psihološki motiv za vraćanje u domovinu kada se završi radni vek je izuzetno izražen kod mnogih gastabajtera koji ni tamo daleko ni u jednom trenutku ne zaboravljaju zavičaj. Uostalom, povratak zavičaju na neki način osmišljava njihov život i doprinosi da oni toliko dugo rade u inostranstvu s nadom da će se jednog dana vratiti. Naši stariji državljani koji imaju dosta godina života na pitanje šta rade u poznim godinama obično odgovaraju : evo zaokružujem. Dakle, iskonska je potreba čoveka da na neki način zaokruži život, a to oni koji odlaze na rad u inostranstvo to čine povratkom u domovinu kada ostvare pravo na penziju. U inostranstvu oni završavaju radni , a povratakom u zavičaj životni vek. Povratak na mesto životnog početka je osmišljavanje života – zaključuje Jovanović.

Ljubinka Malešević