U Kuzminu dobro prošli sa kukuruzom i duvanom

Međutim, sa sve većim odlivom mladih ljudi, koji idu da rade u inostranstvo ili veće centre u zemlji, selo je sve starije.

- Otišlo je stotinak porodica, a ako se ovako nastavi možda uskoro nećemo imati dovoljno radne snage u selu. Svi koji su sada u selu, zaposleni su. Rade u Rumi i Sremskoj Mitrovici, tako da u Kuzminu imamo posla za sve. Ako bi sada tražili novu radnu snagu da nešto radi mislim, da ne bi uspeli - kaže nam predsednik Mesne zajednice Stevan Milovac.

Stariji su ostali na poljoprivrednim imanjima, pa obrađuju zemlju. U selu ima par većih gazdinstava, koja obrađuju po 2.000 hektara zemlje, a onih manjih koji obrađuju od dva, tri do pet, ima popriličan broj, pa tako sve do 30 hektara, priča Milovac.

- U Kuzminu se najviše seje kukuruz i soja. Šećerna repa vrlo retko i ono što je posejano postaje kvarno. Udarila je peronospora i ima dosta te kvarne repe. Odbici će biti veliki kao i razočarenja ljudi koji su sejali ove godine. A kada je u pitanju pšenica, ove godine prinosi su bili od 40 do 50 metričkih centi po hektaru. Kukuruz se dobro isplatio, on je dao rod od 80 do 100 metričkih centi po hektaru, a neki su imali i više, sve zavisi od obrade, da li su na vreme obradili zemlju i dali joj sve što treba. Svakako, u odnosu na prošlu godinu, ovogodišnji rod je mnogo veći, cene su različite, a kada se sve proda opet dolazimo na isto – veli Milovac.

Mesna zajednica se angažovala i na drugim poslovima za selo. Tako je nasuto 800 metara atarskih puteva, a ostalo je oko tri kilometra asfaltnih puteva, koji ulaze u sokake.

- Imamo obećanje, a mi verujemo da će se to vrlo brzo rešiti kada počne u okolini negde asfaltiranje puta, pa da se za to malo donese asfalt i u naše selo – kaže Milovac, ali dodaje da je najveći posao odložen zbog nedostatka para, a to je uvođenje izolacije i grejanja u Dom kulture. - Vrednost ovog projekta je 21 milion dinara i zato smo se dogovorili da ga radimo po fazama.

U Kuzminu više dominira proizvodnja povrća, posebno paprika, nego voća. Dvojica većih voćara lane su dobro prošli, jabuke su dobro rodile i bila im je cena dobra. Imaju ti voćari i svoje hladnjače gde deponuju jabuke, ali ne u velikim količinama, jer su im hladnjače male. Jabuke se većinom izvoze.

-  Kupine i maline su kod nas nekad uzgajane na veliko, a sada ih u Kuzminu nema više. Meštani ne odustaju od tova svinja i goveda. Očekujemo da će nove podsticajne mere unaprediti tov junadi, ali nije lako. Kako čujem od čoveka koji hrani preko 100 junadi u jednom turnusu, on je dobio uveravanja da će cena biti dobra i da nastavi sa tovom junadi. Međutim, on je u dilemi, jer nije lako kupiti 100 junadi za tov. Proizvođači nisu zadovoljni cenom svinja, pa ovi manji prekidaju tov, dok oni koji rade na veliko ipak opstaju – zaključuje naš sagovornik.

Dosta ljudi je u lancu proizvodnje duvana. Ove godine se hvale da je bio dobar rod i cena.

- U selu imamo tri čoveka među jačim proizvođačima duvana. Oni sade duvan na po 20 hektara svaki. Ove godine cena duvana je dobra, dok su lane bile lošije – dodaje Milovac i potvrđuje da su firme – otkupljivači duvana pomogli, uz lokalnu samoupravu, da se u selu uredi Dom kulture.

- Renovirali smo salu Doma kulture, postavili nove aluminijske prozore, zidove sredili, kupili nove stolice i ne bi niko rekao kada ode u salu, da sve to nije novo. Međutim, ostalo nam je još da promenimo pod, što će uskoro biti i urađeno – kaže Milovac.

D. Savičin

Projekat „Akcenat na Sremsku Mitrovicu” realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.