Krstarenje meandrima Uvca: Avantura koju prati let supova
ZLATAR: Svako ko odluči da poseti prelepu planinu Zlatar ne može, a da ne obiđe jedno od najlepših mesta Srbije – Specijalni rezervat prirode Uvac.
Kanjon Uvca svetski je poznat po svojim meandrima, koji kilometrima vijugaju urezani od strane, nekada reke Uvac, a sada Uvačkog jezera. Sa obe strane kanjona postoji više vidikovaca odakle se pruža pogled na meandre, a najpoznatiji je - Molitva.
Krstarenje jezerom možete rezervisati čim dođete na Zlatar, a mi smo se odlučili za braću Ratka i Radovana Lukovića, oni voze za 1000 dinara, a još 250 košta ulaznica za Ledenu pećinu koju plaćate renyerima. Ratko vozi brodić, tačnije dva spojena, pri tom zanimljivom pričom pokušava da održi pažnju turista zagledanih ili u krševite obale, čistu vodu ili nebo kojim krstare beloglavi supovi.
Ovo je jubilarna deseta godina kako se bavimo ovim poslom, a posetilaca je sve više i više. Pored toga što vozimo turiste meandrima Uvca, uređujemo prilazišta i staze. Prvi smo pokrenuli ovaj posao, da radimo izlete ovde, da pravimo staze i da izvodimo ljude na vidikovac, kaže Ratko, a Radovan se prećutno slaže klimanjem glave. Lukovići svoje turiste ne vode na Molitvu, već na svoje vidikovce, od kojih je poslednji i najimpozantniji.
Prokrčili smo put u saglasnosti sa renyerima iz rezervata, uredili smo stazu i vidikovac na koji sada vodimo turiste. Najdostupniji je i sa najboljim pogledom, jer se vidi najviše meandara, kaže Ratko.
Meandri Uvca počinju nekoliko kilometra iza Uvačkog jezera (poznatog među lokalnim stanovništvom i kao Sjeničko jezero), dugog 27 kilometara. Ovo jezero stvoreno je izgradnjom zemljane brane od 110 metara, koja je najviša zemljana brana u Srbiji. Voda iz ovog jezera otiče u Zlatarsko jezero koje je drugo u nizu, a iz Zlatarskog u Radoinjsko jezero.
Beloglavi sup, druga je velika atrakcija Uvca. Retka je vrsta orla lešinara, impozantne veličine. Ženka polaže jedno jaje krajem januara ili početkom februara i na njemu leže oba roditelja osam meseci naizmenično dok se ne izleže mladunče.
Beloglavi supovi su ovde vekovima. Nekada je na ovim prostorima bio bogat stočni fond, svaki domaćin imao mnogo ovaca i krava, uginule primerke ljudi su izbacivali, a beloglavi supovi su to čistili. To rade i sada. Šezdesetih godina šumari su trovali vukove, pa je tako u neznanju potrovan i veliki broj beloglavih spuova. Uz to znatno je smanjen i stočni fond, tako da su beloglavi supovi u jednom trenutku spali na nekoliko parova. Kada su stavljeni pod zaštitu kada je o njima krenulo da se vodi računa, kolonija je počela da raste. Sada smo došli do najveće kolonije na Balkanu, ima ih oko petsto jedinki i nisu više ugrožena vrsta, priča Ratko usput.
Raspon krila im dostiže i do tri metra. Teški su oko osam ipo kilograma i žive oko 25 godina.
Golim okom ne mogu da se raspoznaju mužjak i ženka, jedino DNK analizom može da se ustanovi kojeg je pola ptica. Oni zapravo uginu od gladi, jer od starosti kljun im se povija na dole, ne mogu više da unose hranu u organizam, jedna je od Ratkovih priča.
Još jedna je vezana za čuveni most na Uvcu, koji se danas nalazi na dnu jezera. Izgrađen je u 16. veku za vreme turskih osvajanja i bio je veza preko reke Uvac na trasi carskog puta Sarajevo-Carigrad. Na 60-70 metara pod vodom, ostao je konzerviran i jedini sačuvan luk potopljenog kamenog mosta na Žvalama koji stariji meštani oko jezera još pamte.
Takođe je zanimljivo videti i Jerinin grad tokom krstarenja. Ostaci utvrđenja nalaze se na platou u sredini gornjeg kanjona. Zapadno od utvrđenja, na levoj obali jezera nalazi se Ledena pećina koja predstavlja izlazni kanal poznate ušačke pećine i do nje se dolazi samo brodićem.
Tekst i foto: Gordana Malenović