„Dnevnik” na licu mesta: Uhapšen muškarac osumnjičen za otmicu

Policija je pronašla i Atilu Tota, zvanog Čita (56), sa kojim je, kako je otac rekao, devojčica otišla da kupe hranu. Po nalogu nadležnog tužioca Tot je  uhapšen zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo otmica. On se sumnjiči da je odveo devetogodišnju devojčicu da kupe hranu, ali je nije vratio kući. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Subotici.

Policija, ali i meštani ovog potiskog gradića posle prijave nestanka devojčice, dali su se u opsežnu potragu, koja se na svu sreću završila uspešno. Devojčica je posle pronalaska pregledana u Opštoj bilnici u Senti i konstatovano je da je u dobrom zdravstvenom stanju, da nema vidljivih povreda, a ginekološkim pregledom je ustanovljeno da nije napastvovana.

U toku je rad nadležnih organa na utvrđivanju svih okolnosti ovog događaja koji je uznemirio žitelje Sente, imajući u vidu da je još uvek u svežem sećanju, u potpunostin nerazjašnjen nestanak 15-godišnje srednjoškolke Barbare Vitez, koja je 25. novembra 2016. godine navodno pala s mosta u reku Tisu i od tada nije pronađena.

Atila Tot sa kojim je devojčica nestala od ranije je poznat policiji kao prestupnik za krivična dela krađe. On je od oca devojčice zatražio da prenoći na salašu, koji se nalazi na Topartskom putu u salašarskom rejonu Topart u ataru Sente. Pošto je prenoćio u fotelji, on je sutradan, u subotu, od oca devojčice u toku prepodneva zatražio da sa njom ode u nabavku hrane, obećavši da će se vratiti do 14 sati.

„Sa prvim sumrakom postao sam sumnjičav. Otišao sam u policiju i prijavio ćerkin nestanak“, rekao je otac devojčice.

U potragu su se uključili svi raspoloživi reursi policije, pa i pripadnici pogranične policije, koji su opsežnije kontrolisali promet putnika na državnoj granici sa Mađarskom i Rumunijom. Kako smo saznali, policija je devojčicu na železničkoj stanici i okolini tražila i u subotu uveče, ali tada nije pronađena. Juče u toku prepodneva, dok devojčica i Tot nisu pronađeni, atarski put na Topartskom putu, zbog rada nadležnih službi bio je blokiran, a takođe i salaš. 

Inače, u prvoj polovini 2018. prijavljen je nestanak gotovo 500 dece. Samo prošle godine prijavljen je nestanak skoro 1.500 dece. Igor Jurić iz Fondacije Tijana Jurić kaže da najviše nestaju deca iz domova i hraniteljskih porodica, a da su mnogi od ukupnog broja nestalih žrtve trgovine ljudima.

Prem rečima Igora Jurića u Srbiji, u proseku, godišnje nestane između 1.300 i 1.500 dece. On samtra da kao društvo u celini ne činimo dovoljno i ne brinemo dovoljno o samoj deci, a i o tome zašto nestaju.

Trgovci ljudima veoma dobro znaju koje su potrebe njihovih potencijalnih žrtava, pa samim tim i njihove ponude idu u cilju zadovoljavanja tih potreba. Najčešći faktori koji dovode do trgovine ljudima su siromaštvo, nezaposlenost, loše socijalne, političke prilike u zemlji, ali i san o boljem životu, potraga za poslom, zaradom i sigurnošću.

Najveći broj informacija o trgovini ljudima stiže preko broja 116000, ali i preko telefona otvorenog za podršku žrtvama trgovine ljudima. „Astrin” SOS telefon, specijalizovan za pružanje podrške žrtvama trgovine ljudima, pruža usluge besplatno, a broj je 011/785-00-00. Od nastanka „Astrinog” SOS telefona do danas primljeno je više od 35.000 poziva, među kojima je većina direktno u vezi s trgovinom ljudima, dok su trećina pozivi u kojima građani proveravaju rizične poslovne ponude koje ih mogu uvesti u lanac trgovine ljudima.

U prethodnih 16 godina identifikovane su 503 žrtve različitih oblika eksploatacije, većinom žene i devojčice koje su seksualno eksploatisane. Svim žrtvama je pružena pomoć da bi prevazišle fizičke i psihičke posledice koje eksploatacija uzrokuje. Najčešće su potrebne medicinska, psihološka, pravna pomoć, ali i alternativni smeštaj, nastavak školovanja i ekonomsko osnaživanje u cilju što bržeg i efikasnijeg oporavka.

U procesu reintegracije i socijalne inkluzije žrtava trgovine ljudima bitno je da učestvuju svi akteri koji pružaju različite vrste pomoći, ali i da zaposleni u drugim institucijama – policiji, tužilaštvu, sudstvu – budu senzitivisani za rad sa žrtvama trgovine ljudima da ne bi došlo do njihove sekundarne viktimizacije, a samim tim i sporijeg oporavka. Programi podrške i pomoći za žrtve trebalo bi da budu kreirani su skladu s individualnim potrebama i kapacitetima žrtve.

Prem rečima stručnjaka, veliki korak u pronalaženju nestale dece bio bi uvođenje Amber alert sistema koji je lako primenljiv. Amber alert se pokreće samo u situacijama kada postoje procene da su život i bezbednost nestalog deteta ugroženi. Kada se ispune strogi kriterijumi, a to je da postoji verovatnoća da je dete otela nepoznata osoba, da je u neposrednoj opasnosti, da je mlađe od 18 godina, tada se momentalno pokreće Amber alert. Kada je signal za uzbunu izdat, momentalno sve televizije prekidaju program ili titluju obaveštenje, prekidaju program i radio stanice, digitalni poster sa osnovnim informacijama o nestalom detetu i fotografijom podiže se na društvene mreže, na Gugl mapi, takođe i svim drugim kanalima komunikacije. To su nagli, namerni prekidi programa da bi se skrenula pažnja celokupne javnosti da je dete nestalo i da je njegov život ugrožen. Policija, međutim, ne pokreće za svako nestalo dete ovakvu uzbunu, već samo ako proceni da su ispunjeni svi strogi uslovi, jer često se dešava da dete otme jedan od roditelja.

M. Mitrović

D. Nikolić