Društveno preduzetništvo smanjuje siromaštvo
Šta je socijalno ili društveno preduzetništvo, pravci i mogućnosti njegovog razvoja, praktična rešenja, kao i savremeni trendovi u u razvoju socijalnog preduzetništva teme su, između ostalog, dvodnevne konferencije o socijanom preduzetništvu, koja je održana na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu.
Organizator – Klaster socijalnog preduzetništva Vojvodine (KASPEV), po rečima projekt menayera Klastera Siniše Tešića, želi da predavanjima eminentnih profesora i sručnjaka iz ove oblasti, želi da podigne svest o značaju društvenog preduzetništva, da prati evropske i svetske trendove, kao i da razvija pozitivni imiy socijalnog preduzetništva i njegovu vidljivosti u gradovima Vojvodine.
O mogućnostima razvoja socijalne ekonomije govorio je zamenik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam AP Vojvodine mr Pavle Počuč. On je naglasio da se ova oblast izučava na katedrama ekonomskih visokih škola širom sveta. U isto vreme širi se i svest o tome da visokoprofitabilno poslovanje nije jedina svrha delatnosti preduzeća i njihovih vlasika, već je vrlo važno i pružanje doprinosa razvoju pravednijeg društva kroz podršku u zapošljavanju teže zapošljivih kategorija, kao što su samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom, migranti, izbegli i prognani, Romi, ljudi stariji od pedeset godina...Cilj je da se kroz tržišno poslovanje integrišu članovi teže zapošljivih grupa.
- U 27 zemalja Evropske unije od ukupnog broja preduzeća deset odsto su socijalna preduzeća (SP). U Srbiji ima 1.280 SP, koji zapošljavaju 10.000 ljudi, što je 0,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih u zemlji. Učešće tih socijalnih preduzeća u BDP je šest milijardi i 819 miliona dinara, što čini 0,2 BDP. U APV je zaposleno 4.184 osobe sa invaiditetom, a na evidenciji biroa za zapošljavanje ih je 7.100 – izneo je Počuč.
Predsednik saveta za socijalno preduzetništvo APV, redovni profesor Fakulteta za industrijski menayment prof. dr Lazar Ožegović izneo je da je jedan od osnovnih ciljeva Saveta da pokreće svest ljudi da shvate nužnost socijalnog preduzetništva i kao mere za smanjenje siromaštva. On je naglasio da nije samo cilj davati subvencije i pomoć, već treba osposobiti ljude da se svojom delatnošću izbore za konkutrentnost na tržištu. Dobar način da se to i ostvari je, po njegovom mišljenju, formiranje poslovnog inkubatora. On je najavio mapiranje socijalnih korisnika u Vojvodini, izneo očekivanje da će zakon o socijalnom preduzetništvu u Srbiji biti usvojen do kraja godine (radna verzija je već duže spremna za usvajanje). Po njegovom mišljenju koncept socijalnog preduzeništva nije prepozat u pravnom sistemu Srbije.
B. Opranović