Šmek starih vremena na Plavom salašu

Na njemu se, po njenim rečima, kroz različite radionice, ali i etno-festivale okupljaju ljubitelji salaša, ali i proizvođači domaćeg sapuna, hekleraja i drugih rukotvorina. Već 27. oktobra će se neki od njih predstaviti kroz temu „Ukus tradicije i salaša”, a svi koji dođu na Plavi salaš moći će tada da probaju salašarsku trpezu, pogledaju modnu reviju haljina s vezom, dekupaž radove i slično. 

– Ideja je da salaš radi preko Udruženja, a članarina je 200 dinara mesečno, mada se trudimo da festival finansiramo preko sponzora –  priča Dragana Vasić. –  Ima nas dvadesetak. U Udruženju nisu samo meštani Čeneja već su tu i neki moji poznanici iz Novog Sada i Beograda. Teško je uključiti ceo Čenej. Ljudi baš i ne shvataju značaj seoskog turizma, a ja ne promovišem samo to. Najveći doprinos od salaša ima lokalna zajednica jer ona dobija svojevrstan brend, a Novi Sad, uz to, i promociju grada. Na taj način možemo animirati mlade i strance, a ne treba zaboraviti da kultura nije samo u gradu već i na selu.

Po rečima naše sagovornice, salaš bi trebalo da bude mesto okupljanja, i to ne samo članova Udruženja već i turista, posebno stranih. Međutim, najveći problem za sprovođenje ideja u delo je infrastruktura, kaže Dragana.

– Već deset godina ne mogu da dobijem 1.000 metara tucanika pa je salaš veoma nedostupan kad padne kiša ili sneg – kazala je Dragana dodajući da ima i problema sa strujom, što, takođe, usporava ceo proces daljeg napredovanja Udruženja. – Obećali su mi da će se taj problem rešiti. Najpre bih bolela da sve to rešim pa onda da dovodim grupe turista. Mogu da pozovem posetioce na ručak, dovedem tamburaše, pa čak i obezbedim smešaj jer avanturistima nije problem da se kupaju u lavoru. Sve to može, ali želim da ljudi imaju izbor, da odaberu ono što oni žele ovde. To je fantastična lokacija, odavde se najbolje vidi Fruška gora i svetla Novog Sada.

Dragana je ideju za osnivanje udruženja dobila uvidevši sve veći značaj seoskog turizma, ali i zbog toga što je kao vlasnica turističke agencije organizovala različite ture za obilazak vojvođanskih salaša, kojima je, kako kaže, oduševljenim turistima nudila doživljaj, a ne „zidove hotelske sobe”. Želja joj je bila da podseti ljude na to kako se na salašima nekada živelo i radilo, ali i promoviše potencijal koji oni imaju za srpski turizam.

V. Bijelić

Projekat „Prigradska naselja Novog Sadd” je sufinansiran od Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.