Parnica protiv banke preskupa, a ishod neizvestan

Dok Udruženje bankarskih klijenta „Efektiva” savetuje građanima da tuže banke i traže  povraćaj novca, oni koji ispunjavaju sve uslove moraju da znaju da ih pre nego što dobiju ono što im je oteto čekaju troškovi za sudske takse i advokatske usluge. Koliko se građanima isplati da tuže banke i šta ih čeka? Sigurno je da ih u tom postupku prvo očekuju troškovi od bar 13.500 dinara, a koliko mogu dobiti?

Klijenti koji su već platili proviziju i tuže banku, platiće sudsku taksu koja će im se kasnije vratiti. Osim sume koju su dali za obradu kredita, imaju pravo da traže da im se na tu sumu zaračuna i zatezna kamata. Ona kod nas trenutno iznosi 11 odsto godišnje. Recimo, klijent koji je podigao kredit od 1.000 evra i platio proviziju jedan odsto, ili deset evra pre pet godina, dobiće nazad 5,5 evra na ime kamatnog troška. Ako je kredit bio veći, recimo 10.000 evra i suma je veća: na proviziju od sto evra vratiće se 55. Banke su na našem tržištu zaračunavale proviziju od jedna do tri odsto. Zatezna kamata se računa na svaku godinu koliko je klijent bio bez novca. Ta stopa se kod nas menjala, ali ne mnogo.

Na šta sve treba obratiti pažnju, odnosno kada tužiti?

Klijenti koji žele da vrate novac treba da znaju da banka taj trošak može naplatiti samo ako je on realan, odnosno ako je korisnik o njemu prethodno jasno i nedvosmisleno informisan, tako da ni na koji način ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč, navodi se u presudi Kasacionog suda. Konkretno...

Prilikom zaključenja ugovora moralo bi da stoji da to čini 200 dinara trošak papira, 300 dinara struje, 200 dinara toner i na taj način bi korisnik kredita bio jasno upoznat s tim troškom, pojašnjava Dejan Gavrilović iz „Efektive”.

U „Efektivi” objašnjavaju da se sporovi tog tipa, kako pokazuje praksa, obično rešavaju u roku od jedne do dve godine. Troškovi koje je klijent imao se najvećim delom vraćaju. A kako to ide...

Kod tog tipa sporova dosta advokata spremno je da se naplati iz sume koja se dobije nakon okončanja spora. Advokatski troškovi su za sporove do 1.000 evra 6.000 dinara za podnesak, dok se jedno ročište plaća po tarifi 7.500 dinara. Pojedini advokati su spremni da klijente zastupaju i besplatno kod malih iznosa, ili da cenu iz tarife smanje.

Poslednjih godina kod nas su najpopularniji bili krediti u dinarima, i to gotovinski.

Međutim, odluka Kasacionog suda odnosi se na sve valute u kojima su se krediti kod nas odobravali. Banka koja je nezakonito naplatila proviziju mora da je vrati, ne samo za dinare već i za kredite koji su indeksirani u evrima pa i za one gde je valuta bila švajcarski franak.

Potonjim klijentima koji muku muče s kursom enormno poraslog franka ta mala pomoć bi svakako dobrodošla.

U Narodnoj banci Srbije kažu da banke igraju po formuli: što više novca dajemo, veću proviziju uzimamo. Malobrojne su banke koje ne naplaćuju troškove obrade kredita. Hoće li preostala većina krenuti transparentnijim putem ili možda čak i odustati od te provizije? U „Efektivi” smatraju da klijenti koji su platili proviziju treba da tuže banke i vrate novac. Kod tih postupaka nema zastrevanja pa novac mogu naplatiti i oni koji su proviziju platili pre deset godina. 

Sud je bankama nudio mogućnost da dokažu šta čini taj trošak obrade kredita, nijedna to nije uspela u postojećim sudskim postupcima, navodi Dejan Gavrilović.

Po nekim procenama, banke u Srbiji su za poslednjih petnaest godina od naplate troškova obrade kredita zaradile nekoliko desetina miliona evra.

Banke se provizije neće lako odreći, kaže međunarodni konsultant dr Aleksandar Vasiljević.

Kako kaže, taj trošak će se ubuduće preimenovati ili razbiti na dva-tri s drugačijim imenom.

Biće to administriranje kredita ili praćenje, odnosno taksativno će nabrojati troškove od upotrebe hemijske olovke do tonera, papira, angažovanja zaposlenih. To je dozvoljeno, kaže Vasiljević.

D. Vujošević