Drecun: Prištinska rezolucija ekstremni, velikoalbansk stav

On smatra da bi usvajanje i primena ove rezolucije, koja u jednoj tački propisuje da kosovski parlament može da odluči o teritoriji u okviru konačnog dogovora sa Beogradom, znači da više nema nikakvog prostora za dogovor sa Beogradom, te da je ona u startu besperspektivna i destabilišuća.



„Zapravo, ona je velikoalbanska i tu nema o čemu da se razgovara sa njima. Dakle, pozicija da Srbija prizna ovakvu samoproglašenu državu je jednostavno neostvariva i Srbija to ni po koju cenu neće uraditi“, naglasio je Drecun u razgovoru za "Sputnjik".



Na pitanje zašto ovakva rezolucija u ovom trenutku, Drecun kaže da se radi o zauzimanju maksimalističkih pozicija u raspletu kosovskog čvora, koji se očekuje. 



Albanci pokušavaju, navodi on, da definišu svoj polazni stav koji je u značajnoj meri suprotstavljen onome što je kosovski predsednik Hašim Tači govorio o mogućnosti postizanja dogovora Beograda i Prištine o konačnom statusu KiM.



„Dakle, to je igra i poruka koja je namenjena i Beogradu i međunarodnoj zajednici, ali i Albancima, da ništa manje od priznanja samoproglašene države i njenog članstva u UN, EU, NATO-u, Albanci ne očekuju. I s druge strane, potpuno su zatvorena vrata za definisanje i realizaciju bilo kakvog statusa srpskog naroda na KiM koji bi mu obezbedio siguran opstanak. Nema ni govora o tome da su oni spremni da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO)“, objašnjava Drecun.



Traži maksimalno da bi dobio što više - dobro je poznati stav mnogih pregovarača, podseća Drecun, ali novu rezoluciju vidi i kao način da se ograniči uloga Hašima Tačija, jedinog koji je dozvoljavao mogućnost „korekcije granice“.



„To jeste jedan ekstreman politički stav i on u ovoj fazi treba da bude u značajnoj meri, ako ne i potpuno, neutralisan, prevashodno od strane onih kojima Albanci duguju tu samoproglašenu nezavisnost“, rekao je Drecun upitan šta će se dalje dešavati kada je predočeno donošenje ovakve rezolucije u Prištini. 



Predstavnici kosovskih vladajućih partija postigli su juče dogovor o finalnoj fazi dijaloga o normalizaciji odnosa sa Beogradom i izradile rezoluciju u kojoj su napisale da kosovski parlament može da donese odluku o teritoriji.



Prema pisanju prištinske Gazete ekspres, u jednoj tački rezolucije napisali su da kosovski parlament može, takođe, da odluči o teritoriji u okviru konačnog dogovora sa Beogradom, čime, kako se navodi, rezolucija zvanično otvara mogucćnost da neko postigne saglasnost o teritoriji i procesuira je u parlamentu.



"Skupština Kosova glasanjem dve trećine svih poslanika treba da ratifikuje međunarodne sporazume o ovim pitanjima: teritorija, mir, savez, politička i vojna pitanja", piše u klauzuli 6.



List navodi da se predsednik Demokratske partije Kosova Kadri Veselji sastao u subotu sa premijerom Ramušem Haradinajem, zamenikom premijera Fatmirom Ljimajem, Enverom Hodžajem i Dardanom Gašijem, pred kojima je iskazao potrebu za konsenzusom parlamentarnih stranaka u vezi sa dijalogom.



Opozicione stranke nisu uspele u tome da se odobri rezolucija kojom bi sprečile predsednika da razgovara o granicama. 



Kako se navodi, kosovska vlada je uspostavila tim za dijalog sa Fatmirom Ljimajem u kome se, između ostalog nalaze Dardan Gaši, Enver Hodžaj, Bedžet Pacoli.



Kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli napisao je na svom Fejsbuku da je inicijativa za donošenje rezolucije o dijalogu Beograda i Prištine "otvorila put za jačanje procesa dijaloga u cilju postiznja međunarodno pravno obavezujućeg sporazuma izmedu Prištine i Beograda".



"Rezolucija podiže ustavni duh i odlučnost naše zapadne orijentacije, strateško partnerstvo sa moćnim zemljama i međunarodnim organizacijama. Vreme ističe, rezolucija čeka da se što pre odobri", napisao je Pacoli.