TEMA DNEVNIKA IT sektoru nedostaju žene

On kroz konferencije pokušava da dovede svetske stručnjake iz oblasti programiranja, kako bi naša publika imala prilike da nauči nešto više iz tog sveta, ali se trudi i da promoviše našu zemlju u inostranstvu kao zemlju inženjera. Član je i „PHP Srbija“ najvećeg programerskog udruženja kod nas, koje kroz besplatne radionice i predavanja edukuje domaću programersku zajednicu o najboljim praksama, kada je najpopularniji programski jezik PHP u pitanju.

Osim toga, Čedomirović s timom „Petlja“ (platforma za algoritamsko opismenjivanje dece) pokušava da implementira programiranje u osnovne i srednje škole, a kroz organizaciju „IT Girls“  besplatnim predavanjima promoviše i približava IT industriju devojčicama i devojkama svih uzrasta.

On smatra da je danas, više nego ikada postalo imperativ uvesti programiranje u školama kao osnovni predmet.

-Do sada su to bili izborni predmeti, da li čas informatike na kom se o programiranju možda samo pričalo, ali nije postojalo sistemsko rešenje kako uvrstiti programiranje u nastavu za više razrede. Fondacija „Petlja“ prošle godine uspela je da svoju platformu za učenje programiranja uvede u osnovnim školama, te je sada učenje „Python“ programskog jezika obavezan predmet u petom i šestom razredu osnovne škole i to je sjajno. Sada to radimo i sa srednjim školama - kaže Čedomirović za „Dnevnik“ i dodaje da kao neko ko je završio srednju tehničku školu, studira na IT fakultetu i radi u toj industriji, ne može da bude ponosniji što je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi, koja ima uvršten kvalitetan način učenja programiranja u osnovnim školama.

Prema njegovim rečima, nešto što je bilo „nemoguća misija“, „Petlja“ je uradila odlično, i iako su načinjeni veliki koraci, sve još treba da „legne“ na svoje. Programiranje je sada sastavni deo nastave svakog učenika u osnovnoj školi.

-To je budućnost i osnov za bavljenje bilo kojom granom industrije, što ne znači da će sutra svi biti programeri, naprotiv, ali je jako važno da klinci razvijaju moždane vijuge programerskim logičkim zadacima- napominje Čedomirović i pojašnjava da su osnov svakog učenja programiranja algoritmi, a razvijanjem algoritamske pismenosti kod dece, omogućeno im je da sutra budu bolji inženjeri, ekonomisti, marketing stručnjaci, menadžeri, pravnici...

On ističe da ne postoji industrija u kojoj algoritamska pismenost neće naći svoju primenu, a deca koja nauče algoritme u petom, šestom razredu, sutra će imati veliku prednost u odnosu na svoje vršnjake koji nemaju uvedeno programiranje u osnovne škole.

Čedomirović smatra da je nezahvalno govoriti o reputaciji domaćih IT stručnjaka u odnosu na svet, jer smo mi jako malo tržište.

-Srbija je i dalje pretežno „outsourcing“ zemlja, što znači da mi i dalje iznajmljujemo naše ljude na sat kako bi radili za inostrane klijente. U takvom okruženju u kom se projekti smenjuju brzinom svetlosti, teško možemo da izgradimo domaće stručnjake za određenu oblast ili granu industrije i kažemo da smo spremni za takmičenje na svetskom nivou- smatra Čedomirović.

Da bi uspeli u toj trci, potrebno je da gradimo što više samostalnih proizvoda i njih prodajemo stranim klijentima, kako bi mogli da se poredimo sa svetom. S druge strane, to nikako ne umanjuje stručnost domaćih IT-ijevaca, ističe naš sagovornik i dodaje da imamo sjajne inženjere sa puno potencijala

-Novi Sad je novi IT centar u Srbiji, i u mnogim stvarima je prestigao Beograd. Verujem da je glavni razlog za to upliv inostranog kapitala koji je omogućio da se i u manjim mestima pokrenu male i srednje kompanije koje su iznedrile sjajne stručnjake, koji su kasnije otvarali svoje kompanije ili napravili svetske proizvode, kao što su video igre u domaćoj radinosti, koje su dovele do toga da Novi Sad postane centar IT scene i zato je i važno pomeriti se što više iz „autsorsinga“- kaže Čedomirović.

Čedomirović smatra Srbije još uvek nije inženjerska zemlja, ali da ima ogroman potencijal da to postane.

-Kaskamo i dalje da ispratimo trendove kada su nove tehnologije u pitanju, dosta smo napredovali po pitanju „autsorsinga“, ali da bismo sprečili da postanemo nova Indija, odnosno jeftina radna snaga, koju stranci iznajmljuju za male pare, moramo da se fokusiramo na startap kulture, koja je kod nas i dalje na niskom nivou- ističe Nemanja i napominje da imamo nekoliko kompanija koje su rame uz rame sa svetskim igračima, ali je to ukupno gledano i dalje mali procenat.

Iako postoji dosta startapa kod nas, većina je u početnoj fazi razvoja, te malo njih uspe da napravi profitabilan biznis.

- Razlog je što startap kultura još uvek nije popularna u Srbiji. Mi kao nacija nismo navikli da nešto propadne, ne ide, ne uspe, a to je preduslov startapa. Potrebno je mnogo pokušaja i neuspeha, pre nego što nešto krene. Većina je čula za igricu „Angry Birds“, upravo ona je uspela tek iz 52-og pokušaja, odnosno 51 projekat pre toga bio je neuspešan, dok naredni nije postao svetski hit- kaže Nemanja i navodi još jedan primer „magičnog spreja“ za automobil, koji je uspeo tek iz 40-og pokušaja. On poručuje da ne treba da se plašimo neuspeha, već da ga prihvatimo kao deo kulture.

Jedan od načina kako možemo da promovišemo Srbiju kao inženjersku zemlju su upravo konferencije na kojima će svetski stručnjaci domaćoj publici pružiti mogućnost za učenje.

-Tako je prošle godine domaća publika imala priliku da sluša tvorca PHP programskog jezika, kao jednog od najzastupljenijih programskih jezika na svetu koji pokreće više od 80 odsto Interneta. Ove godine domaća publika imaće priliku da priča sa stručnjakom iz „Mozile“ kao i razvojnim ekspertom iz „Gugla“ na „GrowIT“ konferenciji koja će se održati 1. i 2. decembra na Novosadskom sajmu- kaže Nemanja i dodaje da će Novosađani imati priliku da uče od 30 stručnjaka svetskog kalibra, te da sutra spoje biznis i programiranje i naprave domaće proizvode koje će izvesti u inostranstvo.

Maša Stakić

Foto: Privatna arhiva