Mirović: Očuvanje kulturnog nasleđa naš je zadatak

Otvaranju kolonije, koju podržavaju i organizuju Grad Sombor, Pokrajinska vlada i NALED-ova „Etno-mreža“, prisustvovali su osim Mirovića i potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, predsednik pokrajinskog parlamenta Ištvan Pastor, čelnici Sombora, Oyaka, Apatina i Zapadnobačkog upravnog okruga, kao i predstavnici diplomatskih misija Australije, Mađarske, Egipta i Hrvatske u Beogradu.

- Zbog veštih ruku koje prave ćilime, ali i zbog značajnih ljudi ovog kraja, poput pisaca Miroslava Josića Višnjića i Boška Ivkova, vrednih ratara rekordera u poljoprivrednoj proizvodnji, Stapar svakako ima posebno mesto na vojvođanskoj i srpskoj, ne samo geografskoj nego i svakoj drugoj mapi, i zato podrška Pokrajinske vlade neće izostati- rekao je Mirović.

– Razmišljajući o tome na koji na koji način da vam se obratim, budući da svi vi znate da pokušavamo kroz istoimeni projekat da zaposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima, pri čemu smo u protekloj godini uspeli da ih zaposlimo 489, jedna misao mi je bila važna: da u današnjem vremenu, kada smo knjige zamenili mejlovima, kada smo s rukama punim mobilnih telefona, kompjutera i drugih modernih tehnologija, kada mnogo više gledamo Tviter nego što razgovaramo, kada nam naša deca šalju emocije preko SMS-ova raznim srcima i tako dalje, čini mi se da je danas ovo pravo mesto da budemo ovde, zato što je ovo mesto koje predstavlja naš identitet, koje je svedok istorije – kazala je Zorana Mihajlović u svom obraćanju gostima, ali i učesnicama kolonije iz desetak srpskih gradova. – Kada tu istoriju i taj identitet spojimo i s onim što je modernost, razvoj i moderna Srbija, možemo da idemo napred.

Kulturno blago

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović izjavila je da je ideja da se u lokalnoj zajednici napravi iskorak i da se na staparski ćilim ugledaju i druga udruženja i zajednice, kako bi i same pronašle i revitalizovale kulturno blago tog podneblja.

Ona je izrazila zahvalnost Pokrajinskoj vladi, ali i želju da se u budućnosti više pokazuje šta smo i kako to nekada radili i da to primenimo u praksi.

– Važno je da ove žene znaju da imaju našu podršku jer žene u ruralnim područjima ne žive dobro, a mi, kao društvo i država, možemo uraditi mnogo zajedno pa je možda taj projekat samo jedan od onih koje ćemo pokrenuti i podržati u narednom vremenu – dodala je ona.

Izražavajući zahvalnost pre svega učesnicama, ali i organizatorima staparske „Tkačke kolonije“, Igor Mirović je pozvao sve one koji to i treba, da takve i slične projekte pomognu s još više novca, energije i zalaganja.

Nagrade za decu

Održavanju i ove staparske „Tkačke kolonije“ prethodio je likovni konkurs za predškolsku decu, osnovce i srednjoškolce na zapadu Bačke, pa su Zorana Mihajlović, Igor Mirović i somborska gradonačelnica Dušanka Golubović pobednicima konkursa, mališankama i mališanima, uručili i prigodne diplome i nagrade.

– Dolazeći ovamo, pokušao sam da pobrojim epitete koje ženske ruke mogu imati i stigao sam do šest ili sedam, poput onih „vredne“, „nežne“, „umešne“, „spretne“, neke baš i ne mogu da izgovorim pošto su vezane za ljubav i emociju, iako i to jeste ona neizostavna nit koja se nalazi u svakoj ruži ili drugom motivu u staparskom ćilimu, bezdanskom damastu ili dole na jugu zemlje, na pirotskom ćilimu, ali ono na šta nas obavezuju epiteti i zbog čega ti motivi imaju neku dodatnu energiju ili snagu jeste da mi koji smo odogovorni za javne poslove kroz sve naše mehanizme i ubuduće podstičemo razvoj ovakvih proizvoda – kazao je Mirović, izražavajući nadu da će svi državni organi kroz već razrađeni mehanizam, praktičan otkup proizvoda sličnih staparskom ćilimu i njegov plasman kroz poklone, ali i na sve moguće druge načine, postati neka vrsta tržišta za one koji takve proizvode i stvaraju.

M. Miljenović