Slobodan Šijan: Naša kinematografija je prilično živa

Šijan je dobio nagradu "Živojin Žika Pavlović" za afirmaciju srpskog filma u regionu 18. septembra na otvaranju Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije. 



Cenjeni reditelj seća se kako je Živojin Žika Pavlović, inače njegov profesor na Fakultetu dramskih umetnosti uticao na njegovo profesionalno stasavanje. 



"On je imao značajan uticaj, pre svega kao snažna autorska ličnost i umetnik od autoriteta naše kinamatografije u tom trenutku. Živojin Žika Pavlović je i razlog zašto sam se prijavio na konkurs za upis na studije filmske režije na FDU. Pomislio sam, ako on dolazi za profesora i preuzima klasu, a to su pisale novine, imam šanse da četiri godine radim sa nekim ko zaista ima šta da prenese", kazao je Šijan. 



Prema njegovim rečima od stotinak prijavljenih kandidata na studije filmske režije u klasu Živojina Žike Pavlovića primljeno je tek njih četvoro. 



"Prve dve godine studija bile su zaista veliko iskustvo, a zatim i sve što se dešavalo na fakultetu. U trećoj godini se dogodio veliki politički progon Živojina Žike Pavlovića, profesora Saše Petrovića i i nas koji smo bili njihovi studenti. Naši studentski filmovi su bili pregledani od strane političkih komisija da se utvrdi koliko su negativnog uticaja imali na nas", kazao je Šijan. 



Na pitanje da li se kinematografija u bivšim državama Jugoslavije može smatrati istom i podvesti pod jedan sveobuhvatan termin "Ex Yu kinematografija" ili je bliži stanovištu da je svaka kinematografija priča za sebe, Šijan kaže da su okolnosti iste kao u vreme kada je Jugoslavija postojala. 



"I ranije su kinematografije iz različitih delova Jugoslavije bile različite, to nije novitet. Različiti entiteti su negovali specifičnosti tih lokalnih sredina u kojima su se kinematografije razvijale, pa ne mislim da je to nešto novo. Novo je, što su sada neke države nastale raspadom bivše Jugoslavije članice EU. Te države i njihove kinematografije funkcionišu u mnogo boljim finansijskim uslovima. Zaista se ne mogu porediti uslovi u kojima se filmovi snimaju u Sloveniji i Hrvatskoj sa onima u Srbiji. Ali, naša kinematografija je poprilično živa. Navikla je da se bori i opstaje u dosta opskurnim finansijskim uslovima i tako je bilo uvek, čak i u staroj Jugoslaviji. Imamo sreće da uvek dolaze novi autori, koji se snalaze sa onim što imaju", kazao je Šijan. 



Za njega nema dileme da Filmski centar Srbije svojim konkursima i distribucijom sredstava za snimanje filmova doprinosi afirmaciji i napretku domaće produkcije.



"Najznačajnije je da Filmski centar ostane kao entitet koji funkcioniše stabilno i redovno. Sama činjenica da oni već tri godine uspešno dodeljuju sredstva za afirmaciju domaćih filmova, je nešto što smanjuje pritisak na sam fond. Ranije se nije znalo hoće li ili neće biti fonda ove ili sledeće godine. Nekada uopšte nije bilo novca, pa onda kada dođe novac, sve to uzmu neke velike zverke kinematografije. Danas su samom redovnošću svi postali zadovoljniji, jer će svako doći na red. Ta sredstva su značajna, jer će retko ko da vam odobri dodatna sredstva u Evropi i regionu, ako niste prvo dobili na nacionalnom fondu", kazao je Šijan. 



On ističe da postoji prličan broj mladih filmskih autora čiji rad prati. 



"Volim ove malo subverzivnije kao što su Maja Miloš, Mladen Ćorđević, ali mi se dopadaju i filmovi, koje je radio mladi Danilo Bećković, jer komuniciraju sa publikom. Sviđa mi se da postoji raznolikost, da nije sve usmereno ka festivalskom filmu. Bitno je održati tu raznovrsnost, jer to stvara kreativnu atmosferu" kazao je Šijan i dodao da je srpski film uvek bio raznovrsan, čak su se autori i u vreme crnog talasa poprilično razlikovali. 



"Nije postojao jedan talas u kom svi autori stvaraju slične filmove kao recimo u češkoj kinematografiji, već su istovremeno stvarali Živojin Pavlović, Aleksandar Petrović, Makavejev, koji su potpuno različite pojave, ali u okviru jednog koncepta novog filma." kazao je Šijan.