Na posao ide 83.069 Sremaca

Rezultat nije izostao: za proteklih šest godina nezaposlenost u Sremu pala je s 31.190 lica na 18.738.

Sve sremske opštine: Sremska Mitrovica, Pećinci, Ruma, Šid, Irig, Inđija i Stara Pazova, beleže pad broja nezaposlenih, ali i sve veći broj zaposlenih. Svakako da je većem zapošljavanju u Sremu doprineo i dolazak velikog broja novootvorenih kompanija, od kojih je nekoliko velikih koje su zaposlile veći broj nezaposlenih s evidencije NSZ-a.

Direktorka sremskomitrovačke filijale NSZ-a Marijana Grabić objašnjava da je danas na evidenciji 16.265 nezaposlenih Sremaca, koji su na kraju prošlog meseca imali mogućnost da konkurišu na gotovo 3.000 ponuđenih radnih mesta.

– U 2012. godini je preko NSZ-a ponuđeno 2.125 slobodnih radnih mesta, a nezaposlenih na našoj evidenciji bilo je 31.190, što znači da je te godine na svako radno mesto konkurisalo 15 nezaposlenih kandidata – objasnila je Marijana Grabić. – Najnepovoljniji odnos između broja nezaposlenih i broja slobodnih radnih mesta bio je u 2013. godini, kada je tek svako 20. lice imalo prilike da se zaposli. Prošle godine situacija se potpuno promenila pa je na svaka četiri nezaposlena bilo ponuđeno po jedno slobodno radno mesto.

Ona ističe da su proteklih godina sremske opštine dale veliki doprinos zapošljavanju u Sremu, a naročito u stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta. Po njenim rečima, prošle godine u Sremu je bilo evidentirano ukupno 83.069 zaposlenih, što u preduzećima i ustanovama, što registrovanih poljoprivrednih proizvođača i gotovo 15.000 preduzetnika.

U prvih osam meseci ove godine sremska filijala NSZ-a organizovala je tri sajma zapošljavanja. Na njima je učestovalo 78 kompanija i preduzeća. Direktorka filijale NSZ-a Sremska Mitrovica Marijana Grabić očekuje da će u narednom periodu saradnja privrede biti još bolja pa će samim tim i šansa da nezaposleni dođu do radnih mesta biti veća.

– Zbog efikasne opštinske administracije, komunalno uređenih industrijskih zona, povoljnog geostrateškog položaja okruga, dobre infrastrukture i političke stabilnosti, lokalne samouprave su omogućile da veliki broj stranih investitora započne obavljanje svoje delatnosti u Sremu i, samim tim, zaposli veliki broj građana i kroz rast prosečne mesečne zarade unapredi kvalitet života u ovom delu Vojvodine i Srbije – istakla je Marijana Grabić.

Tržište rada u Sremu karakteriše, naglašava ona, veliki broj nekvalifikovanih lica koja traže posao. To je poznato svim sremskim lokalnim samoupravama pa one nastoje da kroz lokalne akcione planove zapošljavanja pronađu odgovarajući način da se taj problem rešava i za to redovno svake godine izdavajaju deo novca iz svog budžeta ne bi li u saradnji s NSZ-om došle do rešenja.

LJ. Malešević