Bandović: Društvene mreže su olakšale špijunažu

Predstava "Balkanski špijun" u režiji Tanje Mandić Rigonat nastaje po drami Duška Kovačevića, koji je istoimeni film zajedno s Božidarom Nikolićem režirao 1984. godine. 



Bard jugoslovenskog glumišta Danilo Bata Stojković ostvario je u filmu ulogu koja je obeležila njegovu bogatu karijeru. 



Posle 34 godine, Ljubomir Bandović oživeće Iliju Čvorovića na sceni "Raša Plaović", a premijerom predstave "Balkanski špijun" Narodno pozorište počinje jubilarnu 150. sezonu.



Osim Bandovića, u predstavi još igraju Katarina Marković, Nela Mihailović, Dušanka Stojanović Glid, Milutin Milošević i Vanja Milačić. 



Bandović kaže da porodica Ilije Čvorovića u predstavi živi danas u Srbiji i da se od 1984. godine u svetu a i kod nas mnogo toga promenilo. 



"Vreme kada je sniman film poslednje je vreme kada su postojali politički ideološki nepodobni ljudi. Ovde 30 godina niko nije robijao zbog političkog delovanja. Spijunaža je u međuvremenu postala deo svetskog folklora. Društvene mreže i internet su u mnogome olakšale špijunažu...Ko god ima društvene mreže u prilici je da špijunira, ali je istovremeno i špijuniran", kaže Bandović. 



Slavni glumac kaže da predstava koju stvara sa kolegama, pre svega govori o dobrim ljudima. 



"Nemamo ideološki okvir u predstavi. Nema Staljina. Nema negativaca. Jedini istinski negativac u predstavi, a i u našim životima, jesu okolnosti u kojima živimo. Te okolnosti teraju da špijuniramo jedni dsruge i da znamo jedni o drugima ono što nije vaspitano da znamo jedni o drugima... Istovremeno moneta je danas jedina ideologija. Liberalni kapitalizam je mnogo veće zlo od Staljina. Feudalizam je poslednje fer vreme koje su ljudi živeli", smatra Bandović. 



Prema njegovim rečima, Ilija Čvorović kojeg će oživeti u predstavi proizvod je društva baš kao što je to slučaj s glavnim junakom Kovačevićevog filma. 



"Ilija je neprikosnoveno odan svojoj državi... prvo plati sve račune, pa onda sastavlja kraj sa krajem... Učili su ga i vaspitavali da prvo ide država, pa porodica, pa sve ostalo... Živimo u licemerno vreme koje nije dostojno čoveka, jer su nam na globalnom nivou prodali ljudska prava za ljudsko dostojanstvo", ističe Bandović. 



O kultnom statusu koji film "Balkanski špijun" ima u jugoslovenskoj kinematografiji, on kaže da ekipa predstave ne razmišlja mnogo. 



"Šta je trebalo, da ukinu fudbal kada je Pele prestao da igra... Naravno, ne odričemo se apriori nečega što bi nam na sceni koristilo a već postoji u filmu. Nije ideja da izmislimo nešto samo da bi se razlikovalo od filma. Film se malo podsmeva Iliji... Malo je plitke pameti i predobre duše, pa se lako upeca na sve društvene okolnosti. E, mi u predstavi pravimo razliku u odnosu na film, jer je naša porodica građanska, obrazovana, produhovljena, ali i njeni članovi uz prave ''igle akupunkture'' lako skliznu u paranoju, špijunažu, strah... I naravno dovoljna je razlika što su u filmu Bata, Bora, Zvonka i Sonja, a na pozorišnu scenu će izaći Nela, Katarina, Duda, Milutin i ja... I ovo režira Tanja Mandić Rigonat a film je režirao Duško Kovačević", kazao je Bandović. 



Profesionalni pritisak oko uloge koja je obeležila karijeru Danila Bate Stojskovića, Bandović odbacuje. 



"U ''Klaustofobičnoj komediji'' sam oživeo Savu odžačara. U njoj je na perfektan način svojevremeno bio Bata Stojković. Prošao sam sve to s profesionalnim pritiskom oko Batinih uloga...Ta ''licna'' mi je već pregorela. Kada neko pomene reč naslednik, onda pomislim na novu generaciju koja mora da teži pomeranju granica u profesionalnom okviru. S tom svešću, prihvatam se uloga koje su igrali bardovi. Njima ću odati najveće priznanje, ako tu lestvicu koju su oni visoko postavili podignem barem za pola milimetra", kazao je Bandović.