U Novom Sadu otvoren 7. Balkanski botanički kongres

Tokom pet dana skupa, na koji je pristiglo gotovo 400 naučnika istraživača iz svih botaničkih disciplina, biće prezentovani radovi u čijem su fokusu Balkansko poluostrvo i njegovo bogatstvo flore.

Učesnike je pozdravio i poželeo im uspešan rad ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, istakavši da to što zagađujemo našu planetu nije političko, već pitanje našeg opstanka. On se osvrnuo na klimatske promene i održivi razvoj kao probleme kojima se moraju baviti eksperti.

- Bez biljaka nećemo preživeti – rekao je Trivan i naglasio de kao rešenje svih rešenja vidi sadnju drveća i održavanje biodiverziteta koji je i ovde narušen zbog sve većeg zagađenja i klimatskih promena. Zato su ministarstvo i Vlada spremni da pomognu naučnicima.

- Važno je da se naučnici zemalja koje pripadaju ovom regionu, a koji pripada svetu, sastaju, razgovaraju, sarađuju. Već je deplasirano da pričamo: “Deluj lokalno, misli globalno”, ali od ogromne je važnosti da se sastajemo i razgovaramo o tome šta se dešava u botanici, biologiji, u oblasti zaštite životne sredine, o posledicama klimatskih promena, održivom razvoju... Ovo je prilika da 400 stručnjaka, ne samo iz iz regiona Južne Evrope, razgovara o tim temama, jer ponekad deluje da naučnici međusobno nedovoljno komuniciraju – rekao je ministar Trivan. - Ministarstvo koje je formirano pre nešto više od godinu dana upravo pokušava da uspostavi saradnju na ovom prostoru. Tako ćemo na nivou države, početkom decembra ugostiti naučnike iz čitave Južne Evrope, ne samo Balkana, na skupu na kojem će se razgovarati o inovacijama i zaštiti životne sredine od zagađenja.

Organizaciju Kongresa pomogle su mnoge institucije, a suorganizatori su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Biološki i Šumarski fakultet, Institut za biološka istraživanja Univerziteta u Beogradu, Prirodnjački muzej u Beogradu, kao i Centar za istraživanja u medicini i farmaciji Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Podršku ovom Kongresu dali su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao i Ministarstvo zaštite životne sredine, pokrajinski sekretarijati za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost i urbanizam i zaštitu životne sredine, Grad Novi Sad.

Doktor bioloških nauka dr Biljana Panjković, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i jedan od predsednika Organizacionog odbora Balkanskog botaničkog kongresa, na Kongresu predsedava sekcijom Konzervacione botanike, kaže da su na Kongresu zastupljene sve oblasti koje su vezane za nauku o biljkama: od anatomije, morfologije, fitohemije, klasične taksonomije, konzervacione botanike, invazivnih vrsta, etnobotanike, do istorijske botanike.

- Ovo je izuzetno dobro posećen Kongres s više od 300 uplaćenih kotizacija. Očekujemo oko 400 ljudi, a već su stigli svi koji treba da održe plenarna izlaganja. Potrudili smo se da dovedemo najveće stručnjake za svaku pojedinu oblast. Planirano je i da im pokažemo naša zaštićena područja, kako bi videli različite tipove staništa karakteristične za Vojvodinu – kaže dr Biljana Panjković.

Direktr Departmana za biologiju i ekologiju dr Goran Anačkov i kopredsednik Naučnog odbora Kongresa, kaže da je ovakav skup od prvorazrednog značaja za botaniku kao nauku, posebno botaniku u Srbiji.

- Srbija je drugi put domaćin Balkanskog botaničkog kongresa. Ovo je posebno značajno za naš Univerzitet, za Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju s obzirom na to da je na ovom skupu prisutno oko 400 istraživača iz raznih disciplina, što funadamentalne, što primenjene botanike. Imamo eminetne predavače, posebno u plenarnim sekcijama – kaže dr Anačkov. -  Srbija spada u jednu od od najjačih botaničkih nacija na Balkanu. Produkcija naučnih radova iz oblasti fundamentalne botanike u Srbiji raste uz izuzetno veliki broj mladih istraživača, koji aktivnim radom u laboratorijama i na terenu produkuju svoje naučne radove, tako da je čitava armija botaničara u Srbiji postala visokokompetentna. Ove godine Srpska akademija nauka i umetnosti izdaje treći tom publikacije Flora Srbije, kao i ček liste flore Srbije, tako da po tome ni za kim ne zaostajemo – ističe dr Anačkov i objašnjava da je ovo sedmi put da se održava ovakav skup i okuplja sve botaničare balakanskih zemalja i sve koji istražuju floru Balkana iako ne žive u balkanskim zemljama.

- Flora Balkana je veoma interesantna, naročitio istraživačima iz oblasti severne Evrope, a imamo i goste iz Amerike, Australije pa čak i iz Nigerije.- kaže dr Anačkov.

Učesnike Sedmog balkanskog botaničkog kongresa na otvaranju pozdravili su rektor UNS dr Dušan Nikolić, zamenik pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost dr Dušica Rakić i podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne okoline Biljana Tabak.

V. Crnjanski