Vojvođanske kuće čuvaju narodnu tradiciju i običaje

O njima brine i Zavod za zaštitu spomenika Sremska Mitrovica, koje finansira Grad, dok za projekte konkurišu kod Ministarstva kulture, zatim Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Pokrajine, ali i lokalnih samo­uprava.

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika Sremska Mitrovica Ljubiša Šulaja kaže da imaju spremne projekte za konkurs, od obnove fruškogorskih manastira, do rekonstrukcije antičkih lokaliteta, odnosno konzervatorsko-restauratorske radove, ali i projekte obnove spomenika na Fruškoj gori iz Drugog svetskog rata, koje finansira Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja.

- Problem postoji u nedostatku komunikacije između Nacionalnog parka “Fruška gora” i Zavoda koji brine o zaštiti. Tu postoji problem oko tekućeg održavanja. Park smatra da to nije njihova nadležnost, jer po zakonu to je obaveza lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se spomenici nalaze - ističe Šulaja.

On smatra da bi zakon trebao da bude precizniji. Kada je reč o manastirima, o njima brine država, jer su oni kategorisani kao objekti od izuzetnog značaja.

- Novac za Sirmijum kao lokalitet od antičkog značaja, na primer, mi dobijamo od Ministarstva kulture na osnovu projekta konzervacije, svake godne fazno se radi jedna po jedna prostorija sa mozaicima. Do sada je urađeno 100 kvadrata podnih mozaika, koji će se naći na pločama na zidovima same palate, odnosno na panoima, te je već urađen dobar deo mozaika - tvrdi Šulaja i iako smatra da je moglo više biti urađeno, napominje da su zadovoljni, jer se na mozaicima radi svake godine u kontinuitetu.

Uvek je problem nedostatak novca, podseća naš sagovornik, jer su konzervatorski radovi skupi i podrazumevaju angažo­vanje stručnjaka, posebna umeća i znanja.

- Prošle godine smo radili seosku kuću u Ogaru, koja je primer narodnog graditeljstva, a op­ština Pećinci je otkupila taj plac i kuću, što je bila olakšavajuća okolnost. Objekat je proglašen za spomenik od izuzetnog značaja, koji smo uspeli da uradimo po svim standardima zaštite - ističe Šulaja.

On napominje da je u Srbiji malo rađeno na zaštiti i obnovi narodnog graditeljstva i da nemamo nijedan pravi etno-park po svetskim standardima i autentičnim kućama, ili bar deo obnovljenih seoskih kuća, koji su na nekoj ruti predstavljeni kao turistička destinacija.

- Vojvođanske kuće koje su nacionalno blago sve više nestaju. Stručnjaci koji su još pre više od decenije dolazili kod nas su nas upozoravali da u procesu globalizacije i prostoru kao što je Evropska unija, neće biti granica, i ukoliko svoj nacionalni prostor ne obeležimo prepoznatljivom arhitekturom, bojama, vizuelnim obeležjima, neće biti razlike između granica, a vi morate da prepoznate teritoriju na kojoj živi jedan narod - napominje direktor Zavoda i tvrdi da moramo da sačuvamo gradska jezgra, prema kojima se prepoznaju naši gradovi, arhitektonske elemente u selima prema kojima su ona prepoznatljiva.

Šulaja smatra da nije u pitanju samo nedostatak novca, već i nedovoljna zaintereseovanost za ovu temu, koja je zaista važna.

- Neko ko se bavi zaštitom to doživljava kao veliki uspeh, a u pitanju je obnova objekta iz 18. veka sa autentičnim materijalima, blatom, drvetom, svim onim od čega je napravljena ta kuća u Ogaru, i na to smo zaista ponosni - kaže Šulaja i kaže da bi je svako trebao posetiti, jer je zaista divna.

Ogar je malo selo na putu ka Kupinovu, koje je poznato po crkvi Svetog Luke, ali i gradu Kupiniku, koji je sve više u fokusu zaštitara, ali i javnosti, bio je na privatnim parcelama, obrastao rastinjem, šljivicima i sada se polako taj prostor krči i dolazi do kontura grada, istorijskog punkta u nekom periodu, koji je konktinuitet srpske dr­žavnosti produžio i posle pada Smedereva. Upravo zato je važan za nacionalnu istoriju.

- Kada je u pitanju obnova Žitnog trga, vreme će pokazati kako je to odlično rešenje i uklopljen antički lokalitet u urbani grad i kako smo posle 60 godina trga na otvorenom koji je bio izložen vremenskim uslovima, uspeli da sačuvamo i konzerviramo i spasimo ga od nestanka - smatra Šulaja i dodaje kako je korišćen sav originalan materijal i svi konzervatorski principi primenjeni kada je ovaj lokalitet u pitanju.

Opeka je očišćena od mahovine i lišaja, te je dobila boju opeke kao nekad. Zidovi su bili skoro porušeni, jer je svako mogao da šeta tuda, tvrdi direktor Zavoda za zaštitu spomenika Sremska Mitrovica, a zidove su po fotografijama iz 1962. godine, vratili u prvobitno stanje i sve je urađeno u skladu sa naukom.

- Prezentacija je sada završni deo kada svaki posetilac može da dođe i vidi uređen lokalitet, a ne gomilu kamenja – zaključio je Šulaja.   

Maša Stakić

Etno kuća u Ogaru je bogata seljačka kuća s kraja 18.veka, o čemu govori upotreba retkog krovnog materijala - biber crepa. Najstarija sačuvana kuća u ovom delu Srema, potpuno restaurirana kako je nekada izgledala, osnovni trodelni oblik kuće, odnosno mali trem iz kojeg se ulazi u tri prostorije- sobe sa strane i kuhinju u sredini. Osnova kuće nije uobičajeno pravougaona, jer je spoljašnji zid kuhinje pomeren u polje i dobijen deo koji u Sremu zovu kućer. U kuhinji je sačuvan otvoreni odžak, kao i zidani šporet. Tavanica u prednjoj sobi je od trske. Posebnu vrednost kući daje drvo, od kog su stanovnici ovog kraja gradili kuiće, sa karakterističnim motivima i upotrebe ukrasnih lasjni unutar nasloženih greda.

Projekat „Akcenat na Sremsku Mitrovicu” realizovala je „Panonija media” uz podršku „Dnevnika”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.