Dvoje Novosađana odbilo da donira organe

Obrasci se dostavljaju Upravi za biomedicinu Minitarstva zdrava, a prema novom Zakonu o transplantaciji, svi građani su potencijalni donori organa i tkiva, osim ukoliko se izjasne da su protiv toga.

„Prema našoj evidenciji, do sada je jedan pacijent kod svog izabranog lekara u Službi opšte medicine i jedan u Službi zdravstvene zaštite radnika tražio i potpisao obrazac kojim odbija da bude donor organa“, kažu u Domu zdravlja “Novi  Sad”.

Kako objašnjavaju u ovoj ustanovi, pacijent koji ne želi da bude donor organa i tkiva potpisuje tri primerka obrazca.

„Izjava se potpisuje kod izabranih lekara u Službi opšte medicine i Službi zdravstvene zaštite radnika. Jedan primerak ostaje pacijentu, jedan se arhivira u Domu zdravlja “Novi Sad”, a treći se šalje Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja Republike Srbije“, objašnjavaju proceduru u novosadskom domu zdravlja.

Pomoćnik direktora Kliničkog centra Vojvodine za internu medicinu i član Transplantacionog tima Kliničkog centra Vojvodine profesor dr Igor Mitić nedavno je za “Dnevnik” rekao da je novi Zakon o presađivanju organa pripreman tri godine i donet je u skladu sa opštim ljudskim pravima Evropske unije. Zakon daje mogućnost svakom pojedincu da se za života izjasni da ne želi da bude donor.

Prema njegovim rečima, o transplantaciji se ni ne razmišlja dok se ne potvrdi moždana smrt i tek moždani mrtva osoba postaje potencijalni donor.

Pacijent koji je moždano mrtav, diše uz pomoć aparata, a jedino je rad srca spontan i ne zavisi od mozga. Međutim, bez podrške aparata za disanje, srce bi stalo u roku od dva do tri minuta.

„Mogućnosti zloupotrebe nema, sve je maksimalno kontrolisano i zaposlen je visokoedukovan kadar. Donorstvo organa je znak civilizacijskog napretka i najvećeg stepena solidarnosti sa drugim ljudima, a šansa da neko bude donor je 20 puta manja od šanse da nekome zatreba organ. Zloupotrebe su praktično nemoguće, što je dodatno osigurano i novim zakonskim merama. Nadamo se da će ovo doprineti boljoj zdravstvenoj zaštiti i popravljanju kvaliteta života teških bolesnika“, izjavio je dr Mitić.

„Moždana smrt je potpuni gubitak moždane funkcije. Od tog tenutka, organi mogu da se uzmu samo u roku od 24 sata, jer bez obzira na disanje uz pomoć aparata, organi propadaju. Čak i ako bi pacijent ostao na aparatu za disanje, umro bi u roku od nekoliko dana“, objasnio je dr Mitić.

Procedure vezane za davalaštvo obavljaju tri tima lekara. Jedan tim leči pacijenta, drugi je onaj koji utvrđuje i povrđuje moždanu smrt i potom sprovodi eksplantaciju, a treći radi transplantaciju. Ta tri tima su nezavisna i svako radi svoj deo posla.

„Osnovni cilj je izlečenje pacijenta koji ima moždano oštećenje, izazvano povredom ili moždanim udarom. Tek ukoliko bolesnik podlegne  zbog moždanih oštećenja, dolazi u obzir eventualno davalaštvo organa. Nikada nikome nije uzet organ ukoliko osoba nije bila moždano i zakonski mrtva i ako porodica nije dala saglasnost za sprovođenje procedure“, naglašava dr Mitić.

Prema njegovim rečima, u zemljama gde se primenjuju zakoni ovog tipa, broj donora i transplantacija je daleko veći nego kod nas. Mi imamo pet donora na milion stanovnika, uobičajeno je da bude od 10 do 20 ljudi na milion stanovnika, a u Hrvatskoj i Španiji taj broj je još veći iznosi od 35 do 40 na milion stanovnika. Praktično, oni uspeju da iskoriste svakog potencijalnog donora, a mi tek svakog dvadesetog.

LJ. Petrović