Sat konzumiranja nargile isto što i 100 cigareta

Čak 38 odsto punoletnih građana svojevrsni su nikotinski zavisnici. Duvanski dim sadrži oko 4.000 hemijskih sastojaka, od čega je čak 400 otrovno, 43 kancerogeno, a među njima je najpoznatiji katran.

Kako kaže vms Vesna Imbronjev iz Centra Doma zdravlja „Novi Sad” za preventivne zdravstvene usluge, potraga za egzotikom i nečim drugačijim od ustaljenog, poslednjih godina mlade, već od 14 godina, vodi u sve popularnije nargila-barove, iako je dokazano da je sat konzumiranja nargile isto što i 100 popušenih cigareta. Svetska zdravstvena organizacija upozorava na to da je jedna doza nargile jednaka jednoj kutiji cigareta.

„Dim iz nargile sadrži veće koncentracije arsena, olova i nikla, 36 puta veću koncentraciju katrana i 15 puta više ugljen-monoksida nego jedna cigareta“, kaže Vesna Imbronjev.

„Nargila je vodena lula za pušenje duvana, kod koje udahnuti dim prolazi kroz ohlađenu vodu. Duvan može biti natopljen melasom ili medom, pomešan s voćem te se na taj način „razbija” monotonija njegovog ukusa i dobija se različit spektar drugih, od jabuke, vanile, preko čokolade i slično.“

Po njenim rečima, bez obzira na to da li se konzumira duvan ili neka druga mešavina, pušenje nargile uključuje sagorevanje uglja i udisanje dima, što svakako ima štetne posledice po zdravlje konzumenata. Tokom pušenja  preko nargile oslobađa se dim koji sadrži ugljen-dioksid, kancerogena i toksična jedinjenja, koji su, kao i kod pušenja cigareta, izazivači malignih oboljenja, bolesti srca, krvnih sudova, pluća. Takođe, pušenje preko nargile utiče na smanjenje plodnosti, a osim toga, ukoliko više osoba koristi isti nastavak za usta, veći je rizik za oboljevanje od zaraznih bolesti.

„Štetni sastojci duvanskog dima ne filtriraju se prolaskom dima kroz vodu, a dim koji se udiše jednako je štetan za srce i pluća kao i onaj od cigarete“, kazala je Vesna Imbronjev.

„Moram da naglasim da je ozbiljna zabluda da je nargila bezbednija za korišćenje. Za tu promociju smo svi odgovorni, počevši od nesmetanog reklamiranja, naročito putem društvenih mreža, preko izražene potrebe mladih da na taj način budu prihvaćeni u društvu, do nepoštovanja zakonskih regulativa. To je još jedna od tema koje zahtevaju aktivan pristup i edukaciju mladih.“

Po njenim rečima, duvan je kroz istoriju varirao od lekovite biljke koja leči mnoge bolesti, do predmeta kažnjavanja po raznim osnovama. Tokom 20. veka se ustalio kao društveno prihvatljiva navika. Danas, nakon brojnih istraživanja, definisan je kao ozbiljna bolest zavisnosti, i potencijalni uzročnik karcinoma pluća, infarkta miokarda i nastanka hroniče opstruktivne bolesti pluća.

I. Mikloši