Jezero Gazivode važno za opstanak Srba na severu KiM

Svojim značajem prevazilazi prostor na kojem je izgrađeno jer se vodom iz njega snabdeva stanovništvo blizu deset opština. Vlasti i u Beogradu i u Prištini, svaka iz svog ugla gledanja, ističu strateški značaj jezera, kako u ekonomskom, tako i životnom i ekološkom smislu. Direktor Javnog preduzeća „Ibar” Srđan Vulović ističe da plodove rada tog preduzeća ubira Priština.

– Nedavno su Gazivode osvanule pod kontrolom američkih vojnih snaga na Kosovu, a američki vojnici se, po informacijama kojima raspolažemo, i dalje mogu videti oko jezera, iako nisu tamo stacionirani – rekao je Vulović. – Svakodnevno obilaze postrojenja i objekte našeg preduzeća, ali u civilnim automobilima umesto u yipovima.

Kako kaže, kada su početkom ovog meseca američki vojnici kontrolisali prilaze tom jezeru, rečeno im je da se radi o redovnoj vojnoj vežbi.

– U petak uveče oko 22 časa zauzeli su objekte hidroelektrane „Gazivode”. Na sastanku u subotu su nas obavestili da je to redovna vojna vežba, planirana mesec dana ranije. Istog dana uveče napustili su objekat – naveo je Vulović.

Ističe da je jezero Gazivode strateški važno, te da misli da se tu nije radilo o vojnoj vežbi već, kako kaže, „možda o zastrašivanju”.

Jezero Gazivode se, navodi Vulović, prostire trećinom „na užoj teritoriji Republike Srbije, a dve trećine na teritoriji opštine Zubin Potok”.

Dugačko je 24 kilometra, površine 11 kilometara, i zapremine od 380 do 420 miliona kubnih metara vode. Nivo jezera je 380 kubnih metara, a puni se s teritorije Srbije, odnosno rekom Ibar, koja dolazi iz pravca Ribarića.

Uprava „Gazivoda” je 1999. iz Prištine prebačena na sever.

– Posle ratnih dešavanja, 1999. središte se seli u Zubin Potok i vlada 2004. formira Javno preduzeće „Ibar”, koje gazduje velikom branom, jezerom, malom branom i malim jezerom, hidroelektranom i delom kanalskih sistema. Situacija na terenu je ovakva: mi radimo, proizvodimo, a plodove našeg rada ubira južno preduzeće „Ibar–Lepenac” u Prištini, koje naplaćuje vodu i električnu energiju koju mi proizvodimo – kaže direktor JP „Ibar” Srđan Vulović.

– To jezero je strateški važno iz više razloga – ističe Vulović. – Termoelektrana u Obiliću ne može da radi, ne može da hladi svoja postrojenja, bez vode s Gazivoda. U sekundi se isporučuju 4,5 kubna metra vode prema Prištini. Na godišnjem nivou je to oko 130 miliona kubnih metara vode. Druga važna uloga je proizvodnja električne energije – godišnje se proizvodi oko 100 gigavat-sati. Zatim, vodosnabdevanje. Vodu s Gazivoda pije oko 800.000 stanovnika Kosova – južna Kosovska Mitrovica, Srbica, Vučitrn, Obilić, Glogovac i u letnjim periodima Priština.

Sledi navodnjavanje poljoprivrednih površina u Dreničkom okrugu, odnosno opštinama centralnog Kosova.

Navodeći da tu može ostati prihod od oko deset miliona evra, direktor „Ibra” je istakao da njima ostaje samo plata i finansiranje iz buyeta Republike Srbije.

Komentarišući to što četiri srpske opštine na severu Kosova imaju problem s vodosnabdevanjem, Vulović kaže da je regionalni vodovod počeo da se radi pre nekoliko godina, a da je ostalo još 40 odsto da se završi.

– Nedostaje oko šest miliona evra. Prvobitni projekat je iznosio oko 11 miliona, ali nije se računalo na dodatne troškove koji su nastali potpisivanjem Briselskog sporazuma. Posle toga se pojavila stavka plaćanja PDV-a na teritoriji Kosova – kazao je Vulović.  

E. D.