PORAŽAVAJUĆE Samoubistva u Južnoj Bačkoj svaki četvrti dan
Za prvih sedam meseci ove godine na području južne Bačke bilo je 47 samoubistava, odnono na svaka četiri i po dana po jedno.
Na 37 su se odlučili muškarci, a na deset žene, nezvanično saznaje „Dnevnik”. Deset odsto od njih imalo je manje 50 godina, ali u posmatranom periodu bila je jedna osoba od 18 do 35 godina, i šest starijih od 35, a ispod pete decenije života, a najčešći način oduzimanja svog života je vešanje, dok tačan broj pokušaja samoubistava nije poznat.
Među osobama koje su se odlučile da oduzmu sebi život u ovom okrugu su nezaposleni, penzioneri, studenti ili učenici, poljoprivrednici i radnici.
Lica koja su se odlučila za takav očajanički potez to najčešće čine vešanjem, vatrenim i hladnim oružjem – kod vatrenog oružja za vrlo malo prednjače lica koja su ga imala u legalnom posedu, a slede osobe koje su sebi skratile život skokom s visine i trovanjem lekovima. Trovanje lekovima je karakteristično za osobe ženskog pola. Najčešći motivi za samoubistvo u Južnobačkom okrugu prošle godine su bili nervno rastrojstvo, bolest i poremećaj porodičnih odnosa.
Inače, u Vojvodini se na svakih 17 sati dogodi po jedno samoubistvo.
Na celom području Srbije stopa je malo niža, ali je i ona iznad proseka u Evropi. Izračunato je da se u Srbiji godišnje ubije oko 1.300 ljudi, od kojih oko trećine u Vojvodini, a ti podaci kazuju da je mentalno zdravlje stanovništva u državi prilično loše. Posebno zabrinjava podatak da je uopšteno suicid sve izraženiji među mladima.
Među mestima koja drže neslavne vojvođanske rekorde spadaju Šid, Bečej, Zrenjanin i Subotica.
Od Srbije se u Evropi po većem broju samobistava izdvajaju uglavnom dve države – Belorusija i Litvanija.
Poslednji slučaj koji je šokirao domaću javnost desio se u Novom Sadu kada je Aleksandra Božić (20) skočila s Mosta slobode. Njeno beživotno telo pronašli su pripadnici
MUP-a u Dunavu, između Petrovaradina i Sremskih Karlovaca. Aleksandra je šokirala svoju porodicu i poznanike kada je nestala nakon što je bila u provodu s bratom na jednom novosadskom salašu. Ona je napustila svoje društvo, uzela taksi i krenula ka Mostu slobode. Oni koji su poznavali Aleksandru, kažu da je bila vesela devojka, puna duha, uvek nasmejana i raspoložena za šalu. Prošle godine upisala je srpsku književnost na Filozofskom fakultetu, a pre samo mesec dana položila je i prijemni za Fakultet tehničkih nauka. Trebalo je s bratom i mamom krajem avgusta da otputuje na letovanje. Polagala je vozački i planirala da kupi auto. Zbog čega je odlučila da okonča svoj mladi život, nikada se, verovatno, neće saznati.
Na Klinici za psihijatriju u Novom Sadu u više navrata su naveli da takvim pojavama doprinose mnogi faktori, od nagle promene meteoroloških uslova do zdravstvenih tegoba. Međutim, neposredni „okidač” za takav čin je individualan, a neretko mu kumuje alkohol, i mnogi nesrećnici često ponesu svoju tajnu u grob, bez oproštajne poruke.
Osećaj bespomoćnosti starijih ljudi, koji su ostavljeni bez ikakve pažnje, veoma je prisutan u takvim situacijama. Stari se osećaju ostavljeno, naročito ako su ostali bez životnog partnera. Osim odbačenosti i usmaljenosti, starije osobe često imaju i egzistencijalnih problema. Osoba koja pokuša samoubistvo najčešće šalje poruku da joj je teško i da ima velik problem.
Ipak, činjenica je da ljudi podižu ruku na sebe kada izgube veru i nadu da će se u budućnosti nešto promeniti pa se gotovo četvrtina njih odlučuje da ponovi pokušaj.
Po rečima stručnjaka, novčani problemi postaju sve češće jedan od razloga zbog kojih se ljudi zatvaraju u sebe i počinju da budu besni u takvoj situaciji. Ipak, mnogo je opasniji osećaj beznađa. U takvoj situaciji, oni se ne poveravaju nikome, čak ni porodici, a odluku o samoubistvu donose u trenutku. U motive za samoubistvo često spadaju i zdravstveni problemi, gubitak posla, nemogućnost snabdevanja porodice i neke druge poteškoće s kojima ljudi ne mogu u kritičnom trenutku da se izbore.
Valja napomenuti da samoubistvu neretko prethodi depresivno ponašanje i ta promena može se uočiti. Osoba se menja i povlači u sebe, neretko je i razdražljiva, a uz to neće da učestvuje u aktivnostima u kojima je prethodno rado bila. U takvim situacijama trebalo bi reagovati i saslušati takvu osobu, a pomoć stručnjaka je veoma važna.
Poslednji slučaj pokušaja samoubistva zabeležen juče kada je nepoznata žena skočila je s Brankovog mosta u Beogradu. Očevici kažu da su je nakon skoka iz vode izvukli ljudi koji su privatnim čamcem plovili Savom. Ona je, po rečima očevidaca, bila veoma potresena i neprestano ponavljala da ne želi više da živi.
M. Vujačić