EKSPANZIJA DINE Trgovci dočekali karticu po meri
Primena člana 9 Zakona o međubankarskim naknadama je počela i tako su sada izdavaoci platnih kartica obavezni da svakom korisniku koji zahteva izdavanje platne kartice, uz tekući račun izdaju i karticu čije se transakcije obrađuju i poravnavaju u platnom sistemu Srbije.
To je, bar za sada, jedino domaća „dina”. Dok je potrošačima koji iz yepa vade karticu najbitnije da li je u pitanju debitna ili kreditna, a zbog troškova koje će imati, za trgovce je to mnogo drugačije. Troškovi koji će oni imati prilikom prihvatanja „dine” manji su nego kod drugih kartica. Osim toga, tu su i druge pogodnosti koje donose izmene tog zakona. Nova pravila su usklađena s evropskim zakonodavstvom pa bankari baš i nemaju razloga da se žale na njih.
Banke su dužne da transparentno ugovaraju naknadu i naplatu naknada kod kartica. Ukinuta je mogućnost da se trgovcima nameće jedinstveni obračun naknade, odnosno banke više neće moći da određuju jedinstveni obračun trgovačke naknade kod plaćanja karticama. Na taj način su kartice s nižom međubankarskom naknadom subvencionisale one skuplje, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije. Osim toga, banka koja izdaje karticu dužna je da je dizajnira da elektronski i vizuelno bude prepoznatljiva. To će trgovcima omogućiti da jasno znaju koju karticu primaju. Uz to, predviđena je zabrana bankama da uslovljavaju trgovce svojim pravilom prihvatanja svih proizvoda. Tako trgovci sada imaju mogućnost da izaberu i prihvataju samo one kartice koje imaju niže troškove po njih. Recimo, ukoliko trgovac prihvati debitnu karticu određenog brenda, više neće biti u obavezi da prihvati i poslovne kartice tog brenda.
Sistem koji je u Srbiji bio do sada primenjivan je bio nejasan i činio je prihvatanje kartica netransparentnim, a i neisplativim za male trgovce zbog nejasnih i visokih troškova. Pomenutim zakonskim izmenama trgovcima je znatno jasnije koji im se instrumenit plaćanja nudi pa samim tim mogu da procene i koji su im kartice najpogodnije.
Sledeći korak koji treba da pomogne je vezan za međubankarske naknade. One će biti ograničene na 0,2 odsto za debitne kartice, odnosno 0,3 odsto za kreditne. Pre nego što se spuste do tog procenta, predviđen je prelazni period, odnosno od 17. decembra ove godine do 17. juna 2019. godine te provizije će biti 0,5 odsto za debitne kartice i 0,6 odsto za kreditne. Tim ograničenjima otvara se prostor za snižavanje provizija koje plaćaju trgovci.
Kako objašnjavaju u NBS, namera tih zakonskih izmena je da povećaju konkurenciju i time poboljšaju uslove za kartično poslovanje na domaćem tržištu. Sve odredbe koje se odnose na proviziju važiće za sve kartične sisteme na tržištu.
Svi korisnici računa koji izraze želju da koriste platnu karticu, bilo da su pravna lica, preduzetnici ili građani, dobiće od banaka „dinu”. Ukoliko žele i karticu nekog od internacionalnih brendova, moraju da podnesu pisani zahtev. NBS prati aktivnosti banaka po tom pitanju i ukoliko primeti ili dobije informacije da bilo koja banka krši obaveze, na to će reagovati zakonski raspoloživim mehanizmima. Tu pomoć stiže i od komitenata, koji se mogu pisanim putem obratiti Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga. Svaki korisnik koji nije zadovoljan postupcima banke može se obratiti NBS-u i on će u najkraćem roku reagovati u skladu s ovlašćenjima.
O novinama koje malim trgovciam treba da olakšaju plaćanja karticama predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin kaže:
– Sve što doprinosi smanjenju troškova i daje mogućnost za povećanje prometa je dobrodošlo – ističe Krstin. – Smatram da će pomenute novine omogućiti da i trgovci koji imaju sitan pazar, kao što su, recimo, pekare, primaju kartice. Kartice koje imaju i funkciju beskontaktnog plaćanja su tu i te kako praktične.
D. Vujošević