Šarčević: Najkvalitetniji nastavnici ne moraju da brinu

On je gostujući na N1 rekao da je sa sindikatima u "odličnom savezu", kao i da vode brigu o ljudima koji ostaju bez posla, pre svega, zbog malog nataliteta. 



Prema njegovim rečima, višak u prosveti se, u velikoj meri podudara sa brojem nastavnika koji odlaze u penziju.



On je ponovio da mu je cilj ono što je obećao na početku mandata - da se uvede sistem kvaliteta rada i dodao da za početak postoji lakši metod da se razvrsta ko radi bolje, a ko lošije, a to su prosvetna zvanja.



Šarrčević je rekao i da se radi na tome da prosvetari od jeseni ulaze u prvo zvanje koje, prema njegovoj proceni, sigurno može da dostigne 20 do 25 odsto ljudi, koji bi samim tim išli u bolji platni razred.



Kako kaže, druga i kompeksnija mera kvaliteta rada prosvetnih radnika je ishodno znanje, odnosno eksterno ocenjivanje i objasnio da će se kroz ishode učenika znati da li je nastavnik dobro radio - uzimaće se obzir eksterne ocene sa ocenama koje je učenicima dao profesor. 



Time bi, kako je objasnio nastavnici legalnim putem, vremenom mogli da dođu i do četvrte kategorije u okviru svoje platne grupe, što je plata redovnog univerzitetskog profesora,.



Govoreći o zahtevima prosvetnih radnika, ministar je ponovio da se za njihova prava "bori kao lav" i da je sve ovo vreme bio "veći sindikalac od svih njih".



Kada je reč o racionalizaciji mreže škola, Šarčević je kazao da ona ima zadatak da odražava potrebe stvarnosti i da Beograd danas ne može da ima 11 mašinskih škola, kao u vreme kada je mašinska industrija u glavnom gradu zapošljavala 29.000 mašinskih radnika.



"Ako imate u Apatinu srednju tehničku školu sa 700 đaka, i drugu tehničku školu sa 40 đaka, kakav je problem da oni pređu u veću školu. Pitanje je samo da li treba dva direktora, ja mislim da ne treba", naveo je Šarčević.