Malo interesovanje za učenje zanata

. Posla upravo za majstore raznih profila ima, ali radnika nema. Da bi se ta situacija prevazišla i na taj način uskladile potrebe tržišta rada i radne snage, u srednje škole je uvedeno dualno obrazovanje. Ipak, sudeći po interesovanju budućih srednjoškolaca, malo je spremnih da se školuju za neko od zanimanja koja obezbeđuju radno mesto, a to pokazuje i ovogodišnji upis jer učenici nisu zainteresovani za zanatske smerove iako su obavešteni da se nakon trogodišnjeg, a negde i četvorogodišnjeg školovanja, odmah mogu zaposliti i pristojno zarađivati.

Tako se u Srednjoj stručnoj školi „ 4. juli” u Vrbasu u odeljenje pekara, umesto planiranih 15 đaka, prijavilo svega četiri, a gotovo je isto i u Srednjoj školi „Sveti Trifun” u Aleksandrovcu. A o tome da taj kadar fali, svedoči to što kažu u Uniji pekara Srbije – od nekoliko hiljada pekara, svega je stotinak pravih školovanih majstora.

Slabo interesovanje mali maturanti pokazali su i kad je u pitanju školovanje za vozača, iako je to zanimanje defi­citarno ne samo u Srbiji već i u mnogim evropskim dr­žavama. Naime, od 33 srednje škole u Srbiji gde se obrazuje taj kadar upisne kvote nisu popunjene u tri. Novi srednjo­školci nisu zainteresovani ni da budu mesari jer od 27 srednjih škola u kojima se školuju mesari – u 15 nisu popunjena sva mesta.

Nedostaju kuvari i konobari

Srbija muku muči da obezbedi dovoljno školovanih kadrova u ugostiteljstvu, pre svega konobara i kuvara. Mali maturanti teško se odlučuju na upis na te smerove, smatrajući da se to može raditi i bez škole. Međutim, to više čak ni u Srbiji nije tako, a pogotovo u inostranstvu, gde se traži ne samo srednja škola već i fakultet. Pošto se i u Srbiji otvara sve više svetski poznatih hotela i restorana, sigurno je da neće moći svako da kuva ili bude konobar, pa će se naša država za kratko vreme susresti s još većim nedostatkom tih kadrova.

Tako je dualni mesarski smer u Prehrambeno-šumarskoj i he­mijskoj školi u Sremskoj Mitrovici upisalo svega 12 đaka, a planirano ih je 30. Uz to, treba reći i da je „Mitros”, u kojem se pro­izvodnja stalno povećava, ponudio učešće u dualnom obrazovanju za mesare da bi obezbedio kvalifikovanu radnu snagu koja nedostaje. Još je gora situacija u Srednjoj poljoprivrednoj školi „Stevan Petrović Brile” u Rumi, gde je na smer za mesara planiran upis 15 đaka, a samo je jedan učenik poželeo da se time bavi.  

Mada na srpskom tržištu rada već godinama nedostaju varioci i bravari, po podacima Ministarstva pros­vete, nijedna škola za ma­šinstvo i obradu metala u Srbiji nema te obrazovne profile. Ove školske godine nije upisan nijedan zidar niti građevinski radnik jer škole koje obrazuju kadrove u oblasti geodezije i građevinarstva nisu ni formirale smerove

za zidare-fasadere, tesare, ar­mirače-betonce, izvođače instalaterskih i završnih gra­đevinskih radova, montere suve gradnje...

Dakle, potražnja tržišta rada nikako se ne slaže s kadrovima koji se obrazuju, i tako je već godinama. Zbog toga se nedostatak kvalifikovne radne snage mora nadomestiti iz armije nezaposlenih, kroz prekvalifikaciju ili dokva­lifikaciju.

Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je na kraju prošlog meseca bilo 574.216 nezaposlenih – a čak 191.122 su bez struke. Uz dobar program prekvalifikacije i dokvalifikacije, mogli bi se obučiti za neko od zanimanja koja se na tržištu traža. Na njima je da iskoriste šansu koja im se pruža i steknu obuku za neko od zanimanja koja imaju perspektivu i sad i u budućnosti.

        LJ. Malešević