Grad opusteo po velikim vrućinama

Vrelina gradskog asfalta stopila se sa sparnim vazduhom te se na ulicama sporadično mimoilaze slučajni prolaznici koji zbog obaveza nisu mogli da ostanu u hladovini svojih domova.

Baka Nena, koju je ekipa „Dnevnika” zatekla po izlasku s Futoške pijace, kaže da nije uobičajeno da je napolju u podnevnim časovima, naročito leti, ali je kasno uvidela da joj mace nemaju hrane pa se iz tog razloga zaputila u tom pravcu.

– Na početku pijace je tezga na kojoj se može kupiti sve vezano za kućne ljubimce i tu sam redovna već duže jer su cene povoljne, a imam tri mace koje treba nahraniti – rekla je baka Nena, i dodala da je sama i nema nikog ko bi mogao to uraditi za nju i, upregnuvši ceger na rame, zakoračala je prema autobuskoj stanici, ne bi li što pre stigla kući svojim miljenicama.

Tišinu u centru grada, gotovo pustog, prekidaju koraci ponekog Novosađanina koji užurbano beži od jakog sunca. Bašte lokala u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici uglavnom su prazne, a ventilatori s raspršivačima, umesto mušterija, rashlađuju stolice i stolove, koji usamljeno čekaju nekog ko bi seo da se rashladi uz porciju sladoleda i hladne limunade. Tokom naše šetnje zapazili smo malog psa, koji je od umora i duge šetnje morao da pronađe način da se rashladi pa je tako izmolio od gazdarice da ga pusti da se malo izbrčka u fontani u Kartoličkoj porti da bi se napunio energijom za nastavak šetnje.

Malo dalje, u Dunavskom parku, ipak se mogao osetiti „lakši” vazduh, te su pod krošnjama drveća koje prave debeli hlad, klupe bile zauzete, sve do jedne, dok su one otkrivene suncu, tako bleštave, prikazivale svaku svoju nesavršenost. Osim toga, kroz park se mogao čuti smeh najmlađih, što je odavalo utisak da u celom gradu jedino tu ima života.

Tekst i foto: I. Mikloši