Multikulturalna sekcija u Rumenki okuplja predškolce i osnovce

Prepoznatljiva po bogatstvu različitosti, ma u kojem smeru se razvijala, uvek čuva dozu tradicionalnog, te je u takvom ambijentu zaživela i Multikulturalna sekcija, koja je okupila decu predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta.

– Veliki je to izazov jer ni u naučnoj literaturi, a ni u popularnoj, ne postoji neka opsežna studija koja se bavi suštinom važnom za suživot u određenom vremenu i na određenom prostoru – objašnjava rukovodilac sekcije Jasmina Pivnički. – Zapravo je naš suživot doprineo lepoti i prožimanju svih tih običaja. Sekcija multikulturalnosti zasniva svoj rad na podsećanju na arhaične obrede, ponikle iz prastare obredne prakse, koji su nakon primanja hrišćanstva hristijanizovani. Rad sekcije usmeren je u dva pravca. S jedne strane, neguje tradiciju kroz tradicionalne dečje igre, a učesnici sekcije su za taj deo upotrebili izraz Laze Kostića „glumovanje“. Glumovanje je u našem narodu uvek bilo dovođeno u vezu sa obrednom praksom i određenim danima. Tako su i deca u okviru sekcije za određene dane i datume bila obučena u kostime i nosila maske. Do sada su na taj način obeležili „Mladence“, Lazarevu subotu kao „lazarice”, a rumenačku seosku slavu Petrovdan kao „kraljice”.

– Nošnje su im čudne, a reči još čudnije, „koledo“, „lazo“, „ljeljo“... – priseća se uz osmeh Jasmina. – Kod nas se nekako izgubila veza s jezikom, a jezik je, kao i pismo, suština nekog naroda. Da bismo voleli druge, moramo voleti, a najpre poznavati, sebe. Glumovanje prikazuje dug put od arhaičnih paganskih obreda, preko njihove hristijanizacije, do dečje igre, što nam nedvosmisleno poručuje da je tradicija još živa. Ona je naš dug prema precima i potomcima.

Drugi vid sekcije usmeren je na kaligrafiju, odnosno vekovnu praksu ručno ispisivanih i ukrašavanih tekstova. Kaligrafija u okviru sekcije najviše je i najlepše došla do izražaja u pripremama za Uskrs. Predškolci su pohađali sekciju i učili da pomoću šablona sastavljaju slova na uskršnjim jajima, koja su kasnije ukrašavali. Naravno, bilo je potrebno ovladati tehnikom. Spoznaja takvog pisanja je ono što im se sviđa.

– Zglob mora da bude izuzetno uvežban, tako da istim perom možete da napišete i debelu i tanku liniju – navodi Jasmina Pivnički. – Osim toga, postoji i tehnika disanja. Najpre udahnemo, umočimo pero, lagano izdišemo i naše pero „diše“. Ideal je da, kad nestane vazduha, nestane i mastila. Zanimljiv je podatak da mi radimo po načelima kaligrafije koja je ustanovio Zaharija Orfelin pre 300 godina. A ljubav prema znanju, neprekidno usvršavanje i, kako je Tolstoj rekao, „Najbolji je učitelj onaj koji sam uči“, moje su poruke za dalje.

        B. Pavković

Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” sufinansiran je od strane Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.