Vučić: Da ne tugujemo, već da budemo ponosni na Srbe iz HR
BEOGRAD: Svakog 4. i 5. avgusta kada se obeležava godišnjica “Oluje”, Hrvati se ne raduju svojoj sreći, već srpskoj nesreći, što nije novo, a jedino novo je to što su Srbi posle mnogo godina počeli da pokazuju samopoštovanje, da govore i o sopstvenim žrtvama, ne izvinjavajući se i ne pravdajući se nikome zbog toga, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
O Srbima proteranim i ubijenim govorimo ne zato što želimo nove sukobe i ratove, već zato što nećemo da nam se kolona ubijanih i proterivanihh mučenika bilo kada u budućnosti ponovi, istakao je Vučić u autorskom tekstu za list “Kurir” povodom godišnjice hrvatske vojne operacije “Oluja”.
On je ocenio da ne postoji tužnijih kilometara od 600 kilometara između Knina i Beograda, niti ima duže kolone prognanih, isteranih, obespravljenih...
Nema jasnije namere u Evropi od te, tadašnje, da se Srbi iz Hrvatske jednom zauvek izbrišu. Da se očisti i Krajina, da se očisti i Banija i Lika i Kordun i Dalmatinska Zagora i da se konačno reši to famozno srpsko pitanje u Hrvatskoj, napisao je Vučić.
Isto ono pitanje, čije je, prema njegovim rečima, “krvavo rešenje” započeto u Drugom svetskom ratu neskrivenim genocidom nad čitavim jednim narodom, sistematskim klanjem i ubijanjem više stotina hiljada Srba u čitavoj NDH, kao i ono koje je okončano nekih 50-ak godina kasnije egzodusom i nasilnim iseljavanjem samo u Oluji više od 250.000 Srba, pretežno civila, starih, žena i dece.
Kako je rekao, rezultat ovih politika, koje razdvajaju godine, ali ne i način i namera, može se sasvim slobodno podvesti pod termin istrebljenje.
Nema tu ni prejakih reči, ni manipulacija, najmanje politike. Prosto, broj Srba u Hrvatskoj je za poslednjih 70-ak godina toliko smanjen nasilno da su izrazi poput genocida, istrebljenja i desetkovanja sasvim adekvatni i u savršenom skladu sa golom istinom. To je jednostavno neporecivo i nema potrebe tragati za dodatnim argumentima, zaključio je Vucić.
Zbog svega toga, rekao je predsednik, on želi da se pozabavi nečim što je za prognane Srbe i sve nas izuzetno važno - zaostavštinom, nacionalnim pamćenjem.
On je objasnio da je to nešto što ni jedan progon ne može da izbriše, što zauvek ostaje uklesano, o onome što čini samu srž našeg postojanja i opstanka.
Vučić je precizirao da je tu reč o veličini i dostignućima i podsetio na Milutina Milankovića, Nikolu Teslu, Josifa Pančića, Vladana Desnicu, Simu Matavulja, Grigora Viteza, Sinišu Mihajlovića, peđu Stojakovića, Jasnu Šekarić - Srbe iz Hrvatske.
Reč je o stotinama onih koji su došavši iz Hrvatske u Srbiju ili otišavši u daleki svet učinili nešto veliko, nešto sto se pamti i postaje zajedničko dobro svih nas. Uspeh ne može da se progna i nije prognan. Veličina ne može da se ubije i nije ubijena. Dostignuća su veća od svake zle namere i loše politike. A ponos zbog onoga što jesmo i šta smo uradili tek to niko nikada i nigde ne može da nam oduzme, rekao je on.
Vučić je dodao i da su Srbi probali taj ponos sebi da oduzmu time što godinama nisu smeli da pomenu šta se dogodilo u “Oluji” i što se nigde nisu borili za žrtve i prava prognanih.
Danas se to menja. I svake godine Srbija otvoreno govori istinu o Oluji i sudbini Srba u Hrvatskoj. Ne zato da bi širila mržnju ili indukovala sukobe- uostalom upravo je Srbija ta koja insistira na ostvarivanju svih prava i ravnopravnosti, sigurnosti, hrvatske manjine u Srbiji - nego upravo suprotno, da bi budućnost i mir mogli da budu izgrađeni na najboljem mogućem tlu, na istini, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije naglasio je da Srbi neće da se “prave ludi”, niti da kriju ni šta smo pogrešili, šta izgubili, šta više nemamo, ali ni šta smo sve zapamtili.
A zapamtili smo svaki od tih više od 600 kilometara. I tim putem više niko nikada neće ići u zbeg, ali u istoriju hoće. Zato što je u onoj izbeglickoj koloni bombardoovanoj i mučeno, koloni prognanih zbog vere i roda negde bio skriven i taj sjajni gen, gen Tesle i Milankovića, gen graničara sposobnih da pobede u najvećim bitkama i da osvoje najvise vrhove, rekao je on.
Prema njegovim rečima, prvih dana avgusta ne treba da tugujemo, bez obzira na to što je tuga neizbežna, već treba da budemo i ponosni, zbog svega velikog što su Srbi iz Hrvatske doneli u Srbiju i svega što su tamo ostavili.
Ne možete ih izbrisati i ne možete izbrisati ni rod, ni veru. Posle svega izrečenog, teško je doći do zaključka koji iznosim. A to je da će Srbi i Hrvati u budućnosti morati da sarađuju, jer samo tako će moći da opstanu. I jedni i drugi suviše smo mali da bismo u nastavku mržnje i sukoba mogli da postojimo i opstanemo. Za to je neophodno ispunjenje samo jednog uslova, a to je međusobno poštovanje i razumevanje drugačijeg pogleda na prošlost, zaključio je Vučić i dodao da će bolju budućnost u našim odnosima razumeti i mučeni i prognani srpski narod iz nepregledne kolone od više od šest stotina kilometara.
