„DNEVNIK”: Kolika je odšteta u slučaju nesreće u javnom prevozu?

To je saopštilo Javno preduzeće „Železnice Srbije”, i navelo da prve informacije ukazuju na to da je dizel-lokomotiva „Srbija kargoa” otpremljena četiri minuta pre putničkog voza i da je stajala na otvorenoj pruzi kada je na nju naletela putnička garnitura.

Ispituju se razlozi zaustavljanja lokomotive na otvorenoj pruzi, a sumnja se da je lokomotiva zaustavljena zbog istakanja nafte iz rezervoara, budući da je na mestu nesreće uočeno više kanti za istakanje nafte.

Podsećamo, u sredu oko 5.40 časova, između železničkih stanica Ripanj–tunel i Klenje putnički voz koji je saobraćao na relaciji Stalać–Beograd naleteo je na lokomotivu železničke kompanije „Srbija kargo” koja je stajala na otvorenoj pruzi. U saopštenju se navodi da je tom prilikom lakše povređeno 12 osoba i da su svi infrastrukturni objekti bili ispravni i u funkciji. Po drugoj verziji događaja, u toj nesreći je povređeno 14 osoba.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da će od železničkih preduzeća zahtevati da utvrde sve činjenice i kazne sve odgovorne za incident u Ripnju. Ministarstvo poručuje da „neće dozvoliti da bilo čija neodgovornost, nesavesnost i kriminal ugroze ogroman trud i rad” hiljada zaposlenih u železnici, upravi kompanija i resornom ministarstvu, koji „čine sve da Srbija dobije efikasan, pouzdan i siguran transport železnicom”. 

Pomenuta nesreća nametnula je pitanje kolika je odšeta i šta činiti u slučaju nesreće u javnom prevozu.

Ono što smo uspeli da saznamo je da bi trebalo da svi putnici u javnom prevozu budu osigurani u slučaju nesreće, bilo da plaćaju kartu, imaju pravo na besplatan prevoz ili se voze bez karte. Putnicima se smatraju svi oni koji se nalaze u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i koji imaju nameru da putuju, kao i oni koji se nalaze u krugu stanice ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, pre ukrcavanja, koji imaju nameru da putuju. I kada završe vožnju, putnicima se smatraju svi oni koji se još nalaze se u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, u krugu stanice, kažu stručnjaci.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja je, gostujući u Dnevniku RTS-a, objasnio da, ako putnik u javnom prevozu bude povređen u udesu, ima pravo da naplati posebnu sumu zbog trajnog umanjenja radne aktivnosti, odnosno invaliditeta. Takođe, povređeni ima pravo na naknadu troškova zbog neodlaska na radno mesto.

– Imate pravo da nadoknadite onu klasičnu štetu, odnosno fizički bol, strah, umanjenje životne aktivnosti – naveo je Okanović.

Suma se može naplatiti na osnovu osiguranja koje je prevoznik zaključio s osiguravajućom kućom, kao i od osiguranja onoga ko je izazvao nesreću.

Visina odštete na koju putnici imaju pravo definisana je vrstom osiguranja i težinom povrede. Takođe, ukoliko putnici imaju i neku vrstu ličnog osiguranja, mogu podneti odštetni zahtev i kod osiguravajuće kompanije kod koje su ga zaključili.

U slučaju smrti putnika, najmanja isplata je 8.000 evra, a ako je posledica udesa invaliditet putnika, radi se procena stepena invalidnosti, tako da se za sto odsto invaliditeta isplaćuje najmanje 16.000 evra. Za slučaj privremene sprečenosti za rad i stvarnih i nužnih troškova lečenja putnik dobija 4.000 evra

Treba imati na umu da se pravo učesnika u saobraćajnoj nesreći možete ostvariti u bilo kojem slučaju ukoliko je bio u vozilu javnog prevoza, bio on državni ili privatni.

Obavezno javljanje službenom licu prevoznika

Putnici su u slučaju povrede dužni da se jave službenom licu prevoznika. Nakon toga potrebno je priložiti određenu dokumentaciju osiguravajućoj kući. Pod dokumentacijom se podrazumeva kopija lične karte, kartice dinarskog tekućeg računa, celokupna medicinska dokumentacija, izjava o nastanku nezgode, ali i zapisnik policije s uviđaja...

Postupak za utvrđivanje štete, naknada štete kao i njena visina regulisani su Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju. Sve sporne situacije, saobraćajne nezgode, oštećen ili izgubljen prtljag i slično, reguliše se primenom pomenutog zakona, kažu u jednom javnom prevozniku.

Prevoznici sklapaju ugovor s osiguravajućim kućama, a minimalne svote novca utvrđuje Vlada Srbije na predlog Narodne banke.

Naime, Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju kaže da su „vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika i vlasnici drugih prevoznih sredstava, dužni da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju pre nego što se prevozno sredstvo stavi u saobraćaj”.

Putnik u javnom saobraćaju koji doživi povredu ili postane invalid ima pravo na procenat od osigurane sume koji odgovara procentu invaliditeta, naknadu troškova lečenja koje sam plati i koji ne padaju na teret zdravstvenog osiguranja, a nastali su kao posledica nezgode, kao i naknadu za gubitak zarade usled privremene sprečenosti za rad. U slučaju pogibije, porodica nastradalog putnika ima pravo na „osiguranu sumu u slučaju smrti”.

D. Nikolić