Danas je Sveti Ilija
Sveti Ilija spada u red najpoštovanijih svetitelja među Srbima. Slavi se 2. avgusta po novom kalendaru, tj. 20. jula po starom kalendaru.
Starozavetni prorok Ilija živeo je u 9. veku pre nove ere, a spominje se u Talmudu, Bibliji i Kuranu. Bogovidac i čudotvorac, Sveti Ilija rođen je u Tesvitu, zbog čega je prozvat Tesvićanin. Po predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.
Tadašnji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje, napustio judaizam i počeo da slavi tuđe bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru, prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Zbog nepravdi koju je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.
„Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka, udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola sa ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo“. Sveti Ilija, prema tome, nije umro već je živ otišao na nebo.
Primanjem hrišćanstva Srbi su mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Tako se, po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci, znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih žreca na brdu Kamil, odnosno kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.
Sveti Ilija je u predratnoj Srbiji bio slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Posle pauze od 68 godina, 1992. vazuhoplovci su za svog zaštitnika ponovo uzeli ovog sveca.
Prema narodnom verovanju, Sveti Ilija određuje kada i gde će padati kiša, a kada će da bude suša. Donosi oluju i nepogodu, odlučuje kad pucaju gromovi i udaraju munje. Misli se da tada gađa đavola, a narod tvrdi da je svako mesto u koje je udario grom, ustvari mesto na kojem je bio đavo
Prema običajima, na današnji dan ne radi se na polju, kako se svetac ne bi gromovima osvetio neposlušnim vernicima. U južnoj Srbiji veruju da će, ako padne kiša na Svetog Iliju, istruliti svi orasi i lešnici. Na ovaj svetac ne ulazi se ni u vinograde, a veruje se i da danas orlovi ne piju vodu. Naš narod kaže da žege prolaze posle Svetog Ilije, a noći postaju sveže. “Od Svetog Ilije sunce sve milije” stara je narodna izreka, koja nam ove godine, izgleda, nije potrebna.
I. V.