Dnevno 20 pacijenata oboli od raka pluća, umre 12

Kada se brojke prevedu na dnevni nivo, to znači da se svakog dana dijagnostikuje 20 novoobolelih, a bitku s tom teškom bolešću izgubi 12 ljudi.

Istraživanja pokazuju da je u Srbiji od 1999. do 2009. godine broj obolelih od karcinoma pluća povećan za oko 30 odsto, a sumorna statistika mogla bi se promeniti samo prevencijom i ranom dijagnostikom. Načelnica Dnevne bolnice za lečenje malignih bolesti pluća, Klinike za pulmologiju KCS prim. dr Natalija Samardžić kaže da karcinom pluća jeste najsmrtonosniji, ali da je to i jedini karcinom koji se može prevenirati jer su glavni faktori rizika pušenje, genski faktori, aerozagađenje.

- Dokazano je da pušenje uz aerozađenja uzrokuje pojavu karcinoma pluća, pri čemu je jasno dokazala zavisnost između popušenih cigareta, godina pušačkog staža. Kod pacijenata koji imaju duži pušački staž, četiri do pet puta je veća verovatnoća pojave karcinoma pluća - kaže Samardžić za Tanjug. Ona je ukazala na to su u većem riziku da dobiju karcinom pluća dugogodišnji pušači, osobe koje imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća, pacijenti koji imaju pozitivnu porodičnu anamnezu - nekoga u porodici koji je imao neki malignitet.

- Ranije su šanse za dug život imali pacijenti kojima je bolest otkrivena u ranim fazama. Poslednjih petnaestak godina imamo prodor novih vrsta terapija koje otvaraju mogućnost da se ova kobna bolest svrsta u bolest hroničnog tipa - kaže Samardžić i podseća na to da su lekovi za bolesnike koji su već u uznapredovalim fazama ili su na plućima metastaze, sve efikasniji i da pacijenti na njih dobro reaguju.

U tu terapiju spada molekularna terapija - personalizovana ili target terapija, gde se na na osnovu genetskog profila pacijenata, utvrđuje da li imaju receptore da bi se mogla primeniti molekularna terapija.

- Uveravanja koja smo dobili od nadležnih, da su lekovi za najčešći i najsmrtonosniji kancer - karcinom pluća, prioritet za RFZO, nas ohrabruju. To nam daje nadu da će u najskorije vreme biti stavljeni na pozitivnu listu, jer se uz pomoć tih lekova, danas sa karcinomom pluća može živeti - zaključila je ona.

Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici u januaru ove godine dobio je najsavremeniju terapiju za lečenje raka pluća, a prva pacijentkinja već je započela lečenje. U pitanju je donacija za 20 pacijenata, koji će ovom savremenom imunoterapijom moći da se leče u naredne dve godine. Načelnik Odeljenja za dijagnostiku i terapiju karcinoma bronha i Centra za klinička ispitivanja docent dr Bojan Zarić kaže da je reč o revolucionarnoj terapiji u lečenju karcinoma pluća, s rezultatima koje niko nije očekivao.

- Lek je u rutinskoj primeni u svetu već dve godine, kroz kliničke studije i kliničku praksu. Rezultati su pokazali da po prvi put imamo 20 odsto pacijenata s metastatskim rakom pluća, koji žive duže od pet godina, a do sada je takvih pacijenata bilo od jedan do dva odsto. Najnovija istraživanja pokazala su da je preživljavanje 30 meseci, odnosno dve i po godine, a pre ove terapije to je bilo od sedam do devet meseci. Ovaj lek je revolucija u lečenju raka pluća - kaže načelnik Odeljenja za dijagnostiku i terapiju karcinoma bronha i Centra za klinička ispitivanja Klinike za pulmološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine docent dr Bojan Zarić.

U okviru kliničkih ispitivanja ovaj lek se primenjivao u Institutu od pre tri godine i dr Zarić kaže da su verovatno ustanova s najviše iskustva u Srbiji u primeni ove terapije.

- Tokom tri godine imali smo oko 30 pacijenata na imunoterapiji i kod svih je odgovor na trapiju bio u skladu s očekivanjima, a sada je prvi pacijent dobio lek - kazao je dr Zarić.

Novi lek za karcinom bronha dobile su četiri ustanove u Srbiji, za ukupno 60 pacijenata, a Institut u Sremskoj Kamenici dobio je doze za lečenje 20 obolelih tokom dve godine. Dr Zarić kaže kako je u pitanju donacija farmaceutske kompanije i da se, osim u kliničkim ispitivanjima, ova imunoterapija raka pluća kod nas do sada nije primenjivala. Terapija je namenjena pacijentima koji imaju nesitnoćelijski karcinom bronha u metastatskom stadijumu proširenosti, odnosno u stadijumu 4. Pacijentima se pre dobijanja terapije radi i posebna vrsta genetskog testiranja, gde se testira ekspresija PD-L1 receptora na ćelijskim membranama.

Godišnje 1.500 novoobolelih u Vojvodini

Srbija je po učestalosti raka pluća druga u Evropi, posle Mađarske. Samo u Institutu se svake godine dijagnostikuje 1.200 novoobolelih od raka pluća svih formi, što je stotinu mesečno, a u celoj Vojvodini godišnje ima oko 1.500 novih slučajeva. Nesitnoćelijski karcinom bronha ima oko 1.000 pacijenata, njih oko 200 ima sitnoćelijski, a ostali imaju druge vrste raka pluća.

- Da bi se dobio lek, mora da bude više od 50 odsto pozitivnih ćelija, jer je tada terapija efikasna u punom smislu. Znači, terapiju neće dobiti svi sa dijagnozom karcinoma bronha, već samo oni koji imaju pozitivan receptorski status. Od svih pacijenata s tim karcinomom, oko 40 odsto pacijenata ima ekspresiju veću od 50 odsto - navodi dr Zarić.

Lečenje raka pluća zavisi od stadijuma proširenosti i od toga je zavisila i vrsta terapije. Za one koji se otkriju u ranom stadijumu, osnovna terapija je operacija, ukoliko je moguća. U kasnijim stadijumima, lečenje podrazumeva zračenje i hemioterapiju, samo hemioterapiju ili pak najnoviju ciljanu, molekularnu terapiju, koja se primenjuje kod malog broja pacijenata, i to onih koji imaju određenu mutaciju.

- Ova terapija se radi i kod nas, ali ne kod svih pacijenata, jer nemamo sve grupe lekova. Ima lekova iz domena ciljane terapije, ali ne u dovoljnoj meri - kazao je dr Zarić.

Kako navodi, zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu opremljeni su Kabinet za bronhoskopiju i Centar za molekularnu genetiku karcinoma bronha, koji je prošle godine kompletiran i u kome se detektuju sve mutacije koje postoje. U tom Centru se radi i testiranje kojim se određuje da li pacijenti mogu da dobiju novi lek.

- Dijagnoza bolesti sada uključuje tip, podtip, kao i receptorski i genetski status tumora. Tako dijagnoza ovog raka glasi nesitnoćelijski karcinom bronha, skvamozni ili adeno, EGFR negativan, ALK negativan, PD-L1 pozitivan više od 50 odsto, s metastazama u četvrtom stadijumu. Tek u tom slučaju pacijenti mogu da dobiju terapiju novim lekom, ali i da nisu ranije lečeni od raka, odnosno da nisu dobili specifično antitumorsko lečenje, da nemaju ni prikrivene imunološke bolesti i da imaju dobru krvnu sliku - objasnio je dr Zarić.

 

LJ. Petrović