Brnabić: O KiM mora da se raspravlja, SAD bolje razumeju stav Srbije

– Ne mogu da razumem da neko, s jedne strane, želi da bude domaćin sastanka Berlinskog procesa, a s druge, ne želi da uvrsti u dnevni red temu Kosova. Ne može biti i jedno i drugo – zaključila je Ana Brnabić.

Podsetila je i na to da je London insistirao na tome da ostane aktivan kada je u pitanju regionalna stabilnost na Balkanu.

– Smatram da je to neozbiljno, posebno od zemlje koja je, i pored toga što izlazi iz EU, insistirala na tome da ostane vezana za rešavanje problema i regionalnu stabilnost i bude domaćin sastanka u okviru Berlinskog procesa, a s druge strane smatra da situacija na KiM nije dovoljno relevantno pitanje da bude uključeno na dnevni red sednice Saveta bezbednosti UN – rekla je premijerka Brnabić, odgovarajući na pitanja novinara.

Ona je upozorila na to da je pitanje KiM važno ne samo za dugoročnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine već i za sveukupnu regionalnu stabilnost i saradnju.

Ana Brnabić je rekla i da pismo kongresmena Teda Poa iz Teksasa u kojem traži da se objave dokumenta u vezi sa suđenjem i pogubljenjem Dragoslava Draže Mihailovića nije zvaničan zahtev Vašingtona.

– Pismo mi je uručio kongresmen Ted Po. To nije zvaničan zahtev Vašingtona, nego pismo jednog kongresmena, kopredsedavajućeg Srpskom kokusu, koji je mnogo uradio za dobre odnose SAD i Srbije – pojasnila je ona. – To pismo nam je relevantno. Odmah sam ga predala našoj ambasadi u SAD, da, kao i sva zvanična pošta, ide ka svim resornim ministrima i, u skladu s insitutucionalnim mehanizmima, odgovorićemo na to pismo.

Podsetila je i na to da je Pou u ime predsednika Aleksandra Vučića, tokom nedavne posete SAD, uručila orden.

Premijerka smatra da će Srbija imati benefit od reforme EU, koju najavljuju evropski lideri, među kojima je francuski predsednik Emanuel Makron. Međutim, ističe da Srbija treba da se fokusira na reforme koje sama zbog sebe treba da sprovede. Smatra da bi „Srbija i danas imala bolju poziciju da je EU malo jača”.

Premijerka ističe da se „ne bi obazirala na pitanje da li će ta reforma otežati put Srbije u Uniju jer Srbija zna šta treba da čini”.

– Mi imamo naš posao, oni svoj. Ja se fokusiram na naš posao – poručila je Ana Brnabić, dodajući da „imamo ozbiljne reforme ispred nas, na putu ka EU”. – Naš posao je da na iskren i istinit način implementiramo reforme, a ne da samo usvajamo zakone da bismo informisali EU da smo ih doneli, već da ih stvarno primenimo, da bi sve reforme osetili građani i privreda.

Jesen topi „led” s plata i penzija

Predsednica Vlade je saopštila da je prethodnih dana razgovarala s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i ministrom finansija Sinišom Malim i da očekuje da će u narednih nekoliko dana izaći s „vremenskim odrednicima” u vezi s povećanjem primanja. Najavila je da će Vlada ove jeseni predložiti parlamentu ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija. Pojašnjava da dobri ekonomski rezultati za prvih šest meseci daju prostor za nešto ranije povećanje penzija, ali i plata u javnom sektoru.

– Ali, sigurno ćemo ići s predlogom Skupštini o ukidanju Zakona u oktobru ili novembru i takođe na još jedno povećanje plata u javnom sektoru – podvukla je predsednica Vlade.

Ana Brnabić je, govoreći o ekonomskim pokazateljima, istakla da će rast BDP-a u drugom kvartalu ove godine iznositi 4,4 odsto, što je, kaže, odlična vest jer planiran rast od 3,6 odsto u tom periodu.

– Ako imamo rast u prvom kvartalu 4,6–4,7 odsto, a u drugom 4,4, onda je ekonomski rast u prvoj polovini godine 4,5 odsto, što je daleko više od onog što je bilo predviđeno. Uz dobru situaciju u buyetu i fiskalnu disciplinu, to nam daje prostor za nešto ranije povećanje penzija, ukidanje Zakona o privremenom umanjenju penzija i veći prostor za razmišljanje o povećanju plata u javnom sektoru – rekla je predsednica Vlade. – U poslednja dva meseca intenzivno se radi na konačnom uređenju sistema plata, koje je odlagano, dabismo od januara naredne godine imali platne razrede u javnom sektoru.

Premijerka je dodala da su resorna ministarstva počela razgovore o tome sa sindikatima.

S. Stanković