Vučić: Srbija želi partnerstva u miru, za nove Tesle i Pupine

Na otvaranju izložbe „Kraljevina Srbija i Sjedinjene Američke Države” u Arhivu Srbije, poručio je da Srbija treba da stremi ka boljim odnosima sa SAD. Srbija, kaže, želi prijateljstva i partnerstva u miru, i da zajedno sa SAD stvaramo nove Tesle i Pupine.

Ambasador SAD Kajl Skot, koji je prisustvovao otvaranju izložbi u Arhivu i u parlamentu, naglasio je da SAD vide u Srbiji „dugovečnog prijatelja”. Izrazio je zahvalnost Arhivu Srbije na zajedničkom obeležavanju srpsko-američkog prijateljstva izložbom i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što su zajedno proslavili 100 godina od trenutka koji predstavlja temelj prijateljstva dvaju naroda. Podsetio je na to da je predsednik SAD Vudro Vilson naredio da se 28. jula 1918. srpska zastava vijori na Beloj kući povodom Srpskog dana, što je bilo prvi put da se zastava neke druge zemlje zavijorila na kući američkog predsednika.

Vučić je primetio da je „izložba pokazatelj kako je jedan mali narod uspevao da bude partner SAD”. Pomenuo je, kako je rekao, nekog ko nije deo izložbe, ali je važan deo istorije u odnosu dveju zemalja, Stiva Tešića, koji je kazao da je „krivac kog upoznaš uvek manje kriv od onoga kog nisi upoznao”.

– Možda se posle tih 100 godina upoznajemo i prestajemo da budemo jedni drugima krivi za sve. Za sve da budemo krivi, teško i ne sme da opstane – podvukao je Vučić, dodajući da je to važan i dug proces. – Mi i vi volimo da neko bude kriv. Lakše je da ga kaznimo u vašem slučaju, a da ga mrzimo u našem. Od Linkolna, Ruzvelta, Kenedija učili smo važnu lekciju odgovornosti, izbegavanju izgovora. Danas ima ljudi u našoj zemlji koji ne žele da za sve nedaće krive Ameriku, niti očekuju ništa više od onoga što SAD mogu da daju. Očekujemo od SAD da dobro razumeju da Srbija ne može da dâ i pruži više od onoga što su njeni interesi – naglasio je Vučić.

Poručio je da ne želimo da bilo koji rat bude povod i razlog za prijateljstvo, podsećajući da smo bili saveznici u Drugom svetskom ratu, što je istorija koju poštujemo i cenimo, te smo zahvalni saveznicima i braći po oružju.

Pokloni iz Arhiva Srbije

Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić poklonio je predsedniku Vučiću kopiju pisma i obaveštenja američkog generalnog konzula Luja Čepkeja u Bukureštu iz 1868. godine, kojim on u svom odsustvu poverava poslove američkog konzulata srpskom zastupniku u Bukureštu Kosti Magazinoviću.

Ambasadoru SAD Kajlu Skotu poklonio kopiju ukaza kneza Milana Obrenovića, kojim on 1879. godine imenuje prvog počasnog konzula Kneževine Srbije u Njujorku, Danca Gerharta Jansena. Skotu je predao i poklon za Nacionalni arhiv SAD – kopiju pisma Mihajla Pupina, generalnog konzula u Njujorku, iz septembra 1914. godine, kojim on obaveštava srpsku vladu da je iz SAD u Srbiju upućena Misija američkog Crvenog krsta i navodi imena lekara i bolničarki.

– Ne treba nikog da proglašavamo za večnog neprijatelja, pogotovo ne zemlju koja je bila u stanju da primi najbolje od nas, Teslu, kome bi neki da promene rod, Pupina i druge. Ta razmena najboljih je osnovni recept za odnose SAD i Srbije. Naši mladi naučnici su tamo, njihovi investitori ovde. Politika je, u svemu tome, neretko i višak, osim kada je svesna da je sva veličina u sposobnosti da ne greši, već da ume da ispravlja. Mi našu u odnosima sa SAD ispravljamo, bez potrebe za reciprocitetom. Šta će oni sa svojim, pitanje je za njih – konstatovao  je srpski predsednik.

Kategoričan je da „hoćemo prijateljstvo i partnerstvo u miru, da zajedno stvaramo Tesle i Pupine.

– Da krivce ostavimo istoriji, jer oni za budućnost nisu potrebni. Pozdravljam svaki novi dan u odnosima Srbije i Amerike – poručio je predsednik.

Nada se da će američka zastava biti iznad Bele kuće, baš kao srpska iznad Andrićevog venca, ali kada god to bude potrebno, da srpska bude u Beloj kući, a američka na Andrićevom vencu.

Skot je istakao da dokumenta na izložbi otkrivaju veliko poštovanje i divljenje koje su Amerikanci osećali prema srpskom narodu i oslikavaju iskrenu naklonost između dva naroda.

Gojković: Srbija zahvalna na pomoći SAD

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković otvorila je u parlamentu izložbu „Zajedno pobeđujemo”, naglašavajući da je to što se srpska zastava zavijorila na Beloj kući u Vašingtonu bilo simbol snažnog prijateljstva, podrške i solidarnosti SAD.

– Izložbom podsećamo na jedinstven čin viteštva Vudroa Vislona, kojim je iskazano najdublje poštovanje prema srpskom narodu, junaštvu i pobedama – rekla je Maja Gojković, dodajući da heroizam i zajedničke žrtve naših predaka čine neraskidivi deo srpske i američke istorije.

Podsetila je na inicijativu predsednika Srbije da novi beogradski bulevar ponese ime Vudroa Vilsona u znak večne zahvalnosti američkom predsedniku i američkom narodu. Maja Gojković je rekla i da je Srbija zahvalna na nepovratnoj pomoći koju SAD u kontinuitetu daju Srbiji na podršci na putu prema članstvu u EU, kao i na zaštiti našeg stanovništva i kulturne baštine na KiM kroz angažovanje Kfora.

– Moji zemljaci su prepoznali ljubav Srba prema slobodi i nezavisnosti, njihovu herojsku borbu u Prvom svetskom ratu, i zato je toliko Amerikanaca prihvatilo borbu Srba kao svoju – rekao je Skot. – Zahvaljujući bliskom prijateljstvu Vilsona i Pupina, američki predsednik je dobro razumeo sa čime se srpski narod suočavao tokom teških godina rata i želeo je da im oda počast i njihovoj posvećenosti borbi za slobodu i nezavisnosti. I danas Amerika u potpunosti podržava prioritete Srbije, njene napore da se održe mir i stabilnost u regionu, zajedničku potrebu za pravdom i dostojanstvom, podsticaj za reforme i evropske integracije da bi se osetila vladavina prava i ljudske slobode koje predstavljaju srž uspešne i dinamične ekonomije i demokratije.

Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić primetio je da su „koreni prijateljstva i međusobnog razumevanja Srbije i SAD duboki”, posećajući na to da su „visoki državni zvaničnici i intelektualni krugovi SAD 1918. godine govorili da je srpski narod 1389. godine na Kosovu, braneći svoju državu i slobodu, branio i Evropu, a da su u Prvom svetskom ratu Srbija i SAD branili civilizaciju”.

Izložba će biti otvorena do 28. avgusta, a uz originalna dokumenta, fotografije, izvode iz tadašnje američke i srpske štampe, prati odnose dveju država od potpisivanja Konzularne konvencije i Trgovinskog ugovora 1881. godine, do kraja Prvog svetskog rata 1918. godine.

Svetlana Stanković