NASILJE U PORODICI Ove godine stradale 23 žene i sedam muškaraca

Samo u tri slučaja već je prijavljivano nasilje. Od 1. juna prošle godine do 30. juna ove godine, ukupno je prijavljeno 44.728 slučajeva nasilja u porodici. Predloga za izricanje mere prilikom prijave nasilja bilo je u 16.185 slučajeva, dok su sudovi usvojili produženje hitne mere na 30 dana u 15.617 sučajeva. Izrađena su 10.503 individualna plana za zaštitu žrtava, što pokazuje da su grupe za koordinaciju koje su formirane razmatrale pojedinačne slučajeve.

Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da će se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici dorađivati i da će biti nastavljena borba s tim društvenim problemom. Kako je rekla, proteklu godinu radilo se i na edukaciji i saradnji s institucijama širom Srbije, a rezultati rada biće dostavljeni Vladi Srbije u formi izveštaja.

Po rečima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, policija je godinu izrekla ukupno 28.026 mera, od toga 8.751 meru privremenog udaljenja učinioca iz stana, 19.275 mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira sa žrtvom i prilazi joj, od čega su sudovi produžili mere u 15.373 slučaja.

Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je da je država u protekloj godini uradila mnogo u borbi protiv nasilja u porodici, ali da to nije dovoljno i da treba raditi više na prevenciji nasilja i spuštanju aktivnosti na lokalni nivo. – Sprovodimo projekte, poput Integrisanog odgovora na nasilje nad ženama i devojčicama, pripremili smo prvi državni izveštaj o primeni Istanbulske konvencije, zalažemo se za uvođenje rodne ravnopravnosti u obrazovni sistem, kontinuirani rad na kulturi nenasilja i prevenciji. Jedino zajedničkim naporima možemo postići rezultat - kaže Mihajlović.

Ona je ukazala i na to da osetljivu kariku u sistemu predstavljaju centri za socijalni rad, kao i na neophodnost da se što pre ustanovi nacionalni SOS telefon.

Govoreći o sankcijama, Stefanović je kazao da postoje hitne mere, gde su policijski službenici u velikom broju slučajeva prvi koji se sreću s počiniocima i žrtvama nasilja i izriču mere kojima se radi pre svega na zaštiti žrtve.

– Uočili smo određene slabosti, uočili smo da imamo potrebu da imamo više obučenih i policijaca i tužilaca, ne samo onih koji su usko obučeni za slučajeve nasilja u porodici već i svih drugih policijskih službenika koji mogu doći u kontakt s takvim slučajevima – kazao je Stefanović, i dodao da je veoma važna i saradnja s nevladinim institucijama koje se bave tim pitanjem, kao i međuresorna saradnja sa svim organizacijama, od zdravstva, socijale, Tužilaštva, policije, do svih onih koji hoće da se uključe u pružanje podrške žrtvama nasilja. – Veoma je važna podrška društva i da žrtve znaju da imaju podršku, da znaju da nisu same u svemu tome što se dešava i da mogu da računaju na to da će društvo stati iza njih i ne samo fizički sprečiti da im neko nanese fizičku patnju ili tešku telesnu povredu već i u tome da će ih podržati u daljem životu.

Preventiva nasilja je veoma važna, naveo je Stefanović, koji je podsetio na to da je u osnovnim školama prošle godine počeo ciklus predavanja na kojima je jedna od tema suprotstavljanje nasilju.

– Ne možemo da kažemo da smo u potpunosti zadovoljni jer uvek težimo tome da ne bude nijedna žrtva, ali ima značajnih napredaka. Mislim da smo na kraju početka tog problema i da smo prvu fazu, kada smo imali eskalaciju tih slučajeva, završili i sada idemo ka pritisku da nasilje u porodici mora da se zaustavi, a da onda idemo ka potpunom iskorenjivanju – kazao je Stefanović.

Navodeći da to nije lak posao i da postoji mogućnost pooštravanja kazni, Stefanović je rekao da je preko potrebna i podrška celokupnog društva, te da niko ne može reći da to nije njegov problem.

Da šamar nije nasilje misli svaki četvrti mladić u Srbiji, ali i svaka deseta devojka. Istraživanje koje je sprovedeno u okviru kampanje „Mogu da neću. Ljubav nije nasilje” pokazalo je da se čak 3,2 odsto devojaka slaže s tvrdnjom da je ponekad dobro udariti devojku. Istovremeno, seksualno uznemiravanje kao deo šale potpuno je prihvatljivo za svakog četvrtog muškarca, a svaka 25. devojka misli isto.

Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević naglasio je da je država rešena da se izbori s tim problemom, te da su, osim navedenih, uključeni i ministarstva zdravlja, prosvete i kulture.

– Svi smo zajedno jer je to jedan o gorućih problema u društvu – rekao je Đorđević, i dodao da je nakon dva ubistva u centrima za socijalni rad prošle godine odlučeno da se ti centri reformišu u četiri faze, te da je prva završena.

Podsetimo, dva stravična zločina desila su se prošlog leta ispred centara za socijalni rad: jedan na Novom Beogradu, a drugi u Rakovici.

Naime, Milan Lovrić je ubio svoju suprugu Olgu naočigled njihovo troje dece ispred Centra za socijalni rad na Novom Beogradu. On je u toj ustanovi imao sastanak s bivšom ženom u kontrolisanim uslovima. Parkirao je automobil ispred Centra, ušao u hol, gde je sačekao Olgu, a kada je došla, Milan ju je napao i snažnim udarcem kamenom u glavu ubio. Potom se mirno udaljio iz Centra za socijalni rad, a policija je odmah otpočela potragu za njim. Nekoliko časova posle brutalnog ubistva, on je izvršio samoubistvo bacivši se pod voz na Tošinom bunaru.

Drugi porodični zločin koji je potresao javnost, dogodio se takođe ispred Centra za socijalni rad, ali u beogradskom naselju Rakovica.

Marko Nikolić je ispred Centra za socijalni rad u Rakovici nožem ubio svoju bivšu nevenčanu suprugu Maju Đorđević, nekoliko minuta nakon što je pred nju doveo svog polumrtvog četvorogodišnjeg sina Mihaila, kog je davio na groblju na Banjici, a zatim ga pred nesrećnu ženu tresnuo o beton te mu je polomio lobanju i karlicu. Dečak je preminuo upravo zbog tih preloma. Nikolić je potegao nož i na radnike Centra, kao i na prolaznike koji su pokušali da spasu nesrećnu ženu i mališana. Potom je nasrnuo i na policajce koji su pokušali da ga obuzdaju. Ubica nije dočekao suđenje jer je oduzeo i svoj život.

Ministar Đorđević je naglasio da centri za socijalni rad treba da budu aktivni, budući da u njih dolaze ljudi koji imaju problem, a ne iz hira.

On je najavio da će se u drugoj polovini ove godine raditi na izmeni i dopuni niza zakona koji se direktno i indirektno tiču problema nasilja u porodici, što će uticati na smanjenje nasilja jer svi treba da se borimo protiv toga.

Stručnjaci ističu da je period razvoda braka i posle razvoda najkritičniji, kada nasilnici postaju još agresivniji i brutalniji. Iako je država uradila mnogo dobrih stvari u vezi s nasiljem u porodici, neophodna je bolja koordinacija svih institucija u lancu zaštite žrtava.

Tačnije, sve institucije bi trebalo da se umreže da bi se pomoć pružila onom kome je potrebna, a to su žene i deca, ali je pitanje da li će se to uvek sprovoditi u delo.

E. S. H.