Irina Đorđić: Nismo samo lepo našminkana lica

Irina je 2016. godina okrenula novi list, privremeno napustila novinarski posao i sa suprugom Nikolom Đorđićem nastanila se u Kanadi gde je rodila sina Maksima u oktobru 2017. godine. Ipak, Irina se s porodicom vratila u Srbiju, a interesantno je to da je i ranije imala prilike da živi u inostranstvu.

- U životu sam dva puta bila u mogućnosti da napustim rodnu zemlju i započnem karijeru u inostranstvu. U prvom razredu srednje baletske škole bila sam mesec dana gost u teatru „Kirov” u Rusiji. Imala sam samo 15 godina kad su me dogodine pozvali da dođem kod njih u školu. Nisam tada bila svesna šta to uopšte znači, da je to prilika koja se javlja jednom u životu. Nisam želela da idem jer sam bila u godinama kad sam počela da izlazim, da se intenzivno družim. Nije mi se boravilo u internatu, niti odvajalo od roditelja, pa sam odustala od toga. Desetak godina kasnije ponovo sam mogla da preokrenem život u nekom drugom pravcu. Počela sam da radim kao volonterka u Dnevniku RTS-a, ali informativa me nije zanimala, to mi je bilo dosadno. Mislila sam da nema ništa loše u tome da posle fakulteta malo proputujem svet i prijavila sam se na konkurs za stjuardese u Dubaiju. Prošla sam sve krugove i kiksnula na poslednjem pitanju poslednjeg intervjua. Bila sam na korak da odem, ali to sam protumačila kao signal da mi nije suđeno”, ispričala je Irina svojevremeno, naslutivši i ovaj povratak.

Kakav je osećaj vratiti se u jutarnji program RTS-a? Da li vam je nedostajao posao?

- Dok se nisam vratila svom poslu, nisam mislila da mi nedostaje. Navikla sam se na sasvim novi ritam života i uživala u njemu. Međutim, sa ulaskom u studio Jutarnjeg programa shvatila sam da mi jeste nedostajalo to što sam godinama pre pauze radila. Strepela sam malo hoće li sve biti kako treba, a ispostavilo se da nije bilo mesta za sumnju. To je kao i vožnja bicikla iz naše poslovice, ne može se zaboraviti. Zajedno sa uvek dobro pripremljenom i uigranom ekipom „izvozali” smo tri sata živog programa kao da se nikada nismo ni rastajali.

Koliko vam je vremena trebalo da se vratite u tok dešavanja budući da ste bili van zemlje i nedavno se porodili, a voditelji jutarnjeg programa zaista moraju biti upoznati s raznovrsnim oblastima? 

- To jeste jedan od najvažnijih uslova da biste sebe mogli da zovete profesionalcem, i praćenje svakodnevnih tema je „u krvi” svakog novinara. To je jednostavno potreba, a ne moranje. Zato sam, dok sam bila fizički odsutna, pratila sve vesti iz Srbije i mnogo čitala o dešavanjima ovde. Nisam imala problem da samo ponovo „uskočim” u taj informativni voz.

Šta vam je najviše nedostajalo iz Srbije, a šta će vam faliti iz Kanade?

- U Kanadi sam imala jedan mir kakav ovde nikada ne bih mogla imati jer imam veliki broj prijatelja i mnogo je društvenih događaja u kojima volim da nađem svoje mesto. Taj mir mi, međutim, neće faliti, jer sam izuzetno društveno biće. I taj društveni haos mi je u Kanadi falio, iako sam uživala u vremenu koje sam imala samo za sebe. Iz Kanade mi za sada fali hrana, veliki izbor raznovrsnih kuhinja iz celog sveta. Fali mi i infrastruktura Vankuvera, grada koji leži na obali okeana, a okružen je planinama. Fali mi dostupnost divnih mesta za šetnju i aktivnosti sa porodicom. Fale mi i neki dragi ljudi, koje sam imala sreće da tamo za kratko vreme upoznam. 

Interesantno je da ste nekoliko puta u životu imali priliku da odete u inostranstvo, ali i sada ste se ipak vratili. Da li je to definitivna odluka i šta vas uvek vrati u Srbiju?

- To je velika istina i pitanje koje sebi postavljam. Šta me uvek vrati u Srbiju, a zašto želim da odem? Verujem da istu dilemu imaju svi koji pred sobom imaju sličan izbor. Ne znam, nekada presudi razum, ali najčešće srce. Nekoliko puta sam bila na granici da kofere spakujem zauvek, a ipak, evo me ovde ponovo, nakon što sam jednom rešila da odem. Mislim da imam veliku sreću što imam priliku da svoj život gradim na dva kontinenta. Za sada je tako, i tamo smo i ovde. Videćemo šta će srce da kaže u budućnosti. 

Od veoma poznate ličnosti, odlaskom u Kanadu postali ste ponovo anonimni građanin, pa još stranac, šta vam je u tome prijalo, a šta smetalo?

- Uživala sam u tome apsolutno. Tokom karijere sam zaista mnogo putovala, kao novinar, ali sam i tada svuda bila samo turista. Takav sam osećaj imala i u Vankuveru i uživala sam u tome. Javne ličnosti imaju društvenu odgovornost da svojim ponašanjem budu dobar primer svima, ali ja i inače ne bacam žvake po ulici i ne idem do prodavnice u pidžami, tako da u Srbiji nisam osećala teret tog pogleda javnosti, pa mi nedostatak toga nije predstavljao „olakšanje” u Kanadi.  

Da li se stav prema životu menja kada se dobije dete i kada se iskusi neki drugi način života u inostranstvu?

- Verovatno se menja, ali ja za sada nisam osetila da sam se ja promenila. Osećate svakako veću odgovornost za sve što radite, ali ja sam zaista u svemu uvek davala svoj maksimum i trudila se da u svakoj situaciji u životu budem sabrana, samostalna i dobar organizator u rešavanju problema. To je jako važno kada se nađete u novoj životnoj sredini, i čini mi se da mi je olakšalo u prilagođavanju novim situacijama. 

Postoji li nešto što ste primetili u medijima u Kanadi i što biste voleli ovde da primenite?

- Medijska industrija u Kanadi potpuno je drugačije organizovana nego ono na šta smo mi navikli. Mnogo toga bih primenila ovde, od ozbiljnijeg pristupa produkciji programa i organizacije posla, preko toga da ljudi shvate da u profesiji moramo živeti u skladu sa vremenom i tehnologijama i da više nije dovoljno znati samo napisati dobar tekst ili napraviti dobar prilog, već da neprekidno moramo da učimo i radimo na sebi. Do toga da se prihvati činjenica da su novinari i voditelji svestrane ličnosti koje mogu dobro da rade nekoliko različitih poslova, a ne samo lepo našminkana lica koja čitaju šta im je napisano. 

Kada biste imali neograničen budžet, kakvu biste emisiju radili?

- Jednu koja bi bila organizovana na upravo pomenutim principima, ujedinila iskustvo starijih kolega i entuzijazam mladih. Koja bi se bavila društvenim problemima, imala živu interakciju sa publikom. I bila najgledanija, nadam se. 

Snežana Milanović