Polovna odeća preplavila i buvljake i butike 

Veletrgovci takvom garderobom ne znaju da iznesu podatak koliko u Srbiji ima takozvanih sekond hend radnji, ali spominju da u Nišu ima najviše prodavnica u odnosu na broj stanovnika, dok u Novom Sadu radi stotinak.

Mada uvoznici kažu da je tržište prezasićeno polovnom odećom, potražnja ne jenjava. Radnje su uvek pune kupaca, a gužva su svakodnevna pojava. Cene garderobe su beznačajne i za naše prilike, i kreću se od 150 dinara naviše. I uz tako niske cene, gotovo svake nedelje postoje i akcije sniženja, kada se garderoba može kupiti još jeftinije.

– Zabluda odranije da su radnje s polovnim stvarima za siromašniji sloj društva nije više prisutna jer u prodavnice ulaze i mušterija iz bogatih profesija, imućniji ljudi s debljim novčanicima – kaže Dejan Radovanović iz asocijacije Second hand Srbija, navodeći da je zbog toga sve više takvih radnji, da sve opstaju, dok se lokali druge namene  zatvaraju.

Po njegovim rečima polovna odeća dolazi najviše iz Nemačke, čija moda najviše odgovara našem ukusu, zatim iz Holandije i Engleske.

– Nedeljno veletrgovci uvezu bar dve-tri tone polovne garderobe –kaže naš sagovornik, i navodi da veletrgovci plaćaju carinu 30 odsto od vrednosti robe.

Istovremeno skreće pažnju i na to da garderoba ne može preći srpsku granicu ako ne postoji dokaz da je bila na hemijskom čišćenju. – Garderoba se u radnjama klasira, odeća koja nije nošena je ekstraklase i takva etiketa treba da stoji na svakom komadu odeće, zatim postoji prva i druga klasa, na kojoj se prepoznaju tragovi nošenja. Među ekstraklasom mogu se naći i brendirane stvari poznatih modnih kreatora, kao i onih modnih marki koje više ne postoje a bile su svojevremeno na  glasu, što posebno privlače kupce – objašnjava Dejan Radovanović. – Ona garderoba iz EU koja ima samo jednu mrlju, i to najmanju, posle hemijskog čišćenja odlaže se i ide na drugi kontinent, u Afriku, čije je tržište ogromno i zbog siromaštva ne može da se zasiti tom robom.  

Premda veletrgovci smatraju da polovna garderoba nije konkurencija novoj konfekciji sašivenoj u ovdašnjim malim i srednjim preduzećima, tekstilci-šivači kažu da im „polovnjaci” kvare promet i biznis.

– Više od 50 odsto bruto prometa u Srbiji je u sivoj zoni baš zbog polovne odeće – kaže predsednik Klastera tekstila Vojvodine Bogomir Bojić. – Ta roba ne prodaje se samo u lokalima u najužim delovima gradova već i na gradskim pijacama i buvljacima, a i u malim mestima – selima neretko se ispred kuća može videti garderoba na aufingerima. Nema sumnje da je reč o nelegalnoj trgovini koja  se ne kontroliše.

Nema više predrasuda

Kod naših potrošača se svest promenila i ne postoje više predrasude o polovnoj garederobi. Kupci su sada racionalniji u pogledu trošenja novca i idu logikom da je bolje da neki komad odeće plate jeftinije nego da isti takav kupe skuplje u nekoj brendiranom butiku.

Po njegovim rečima, nema logike da poznati tekstilci zatvaraju lokale u najužim delovima grada a da na njihova mesta dolaze preduzetnici koji se bave prodajom iznošenih stvari koje koštaju dve-tri stodinarke.

– Koliko oni iznošenih košulja, sukanja ili pantalona treba da prodaju da bi platili kiriju? – pita Bojić, i navodi da se upravo kroz te cene ogleda kako ko privređuje.

Z. Delić