Pastor: Odluka o značajnim datumima iskorak i primer za region

Predsednik cenjenog doma Ištvan Pastor u intervjuu za „Dnevnik” kaže da je za narednu sednicu ostalo nekoliko izveštaja o radu javnih preduzeća i instituta koji će, nada se, biti dostavljeni parlamentu u toku letnjih meseci. Obaveza je i da se usvoje dodatne odluke za sprovođenje Pokrajinske skupštinske odluke o obeležavanju datuma značajnih za Pokrajinu.

– Mislim da će to Pokrajinska vlada pripremiti za jesen. U ovom trenutku već radi na izmenama i dopunama Poslovnika i mislim da će to odmah na početku jeseni doći na dnevni red.

• Zbog čega su potrebne izmene?

–  Taj proces smo započeli pre više od pola godine. S druge strane, iskustva s poslednjih sednica pokazuju da je potrebno napraviti poslovničku korekciju da bi se izbegle zloupotrebe sadašnjih poslovničkih mogućnosti i pokušaji da se rad Skupštine opstruiše ogromnim brojem amandmana i različitim drugim mogućnostima koji su sada na raspolaganju na osnovu Poslovnika. To su korekcije koje život nameće. Mislim da svima nama treba da bude važno da Skupština bude efikasna i funkcioniše tako da i nadalje zadrži nivo i ugled, a s druge strane, da svi poslanici imaju mogućnost za slobodno iznošenje stavova i političkih ubeđenja. Između ta dva osnovna cilja uvek treba tražiti najbolja rešenja i poslovničko normalno funkcionisanje. To će sigurno i biti obezbeđeno ovim izmenama i dopunama Poslovnika. 

Kao lidera Saveza vojvođanskih Mađara, opozicioni političari mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini kritikovali su vas – a u tome su naročito bili oštri političari radikalne desnice u parlamentu Mađarske, koji su vas čak etiketirali i kao izdajnika nacije – zbog toga što je SVM podržao skupštinsku odluku o obeležavanju datuma značajnih za Pokrajinu. Kako to komentarišete? 

– Želeo bih još jednom da podvučem da je ta skupštinska odluka povodom koje su pojedini udarali stigme, značajna i po tome što praktično odražava ono što mislimo da je jedna od najvećih vrednosti u Vojvodini – ta raznobojnost, ta višenacionalnost. U tom smislu, ta odluka je uzela kao značajne dane za Vojvodinu i one koje nacionalni saveti nacionalnih zajednica čiji jezik je u službenoj upotrebi slave kao svoje najznačajnije nacionalne praznike. Mislim da je to strahovito veliki iskorak i u odnosu na našu dosadašnju praksu, a u regionalnom smislu svakako može poslužiti kao primer zbog toga što smo svi mi u ovom regionu istovremeno i većina i manjina. U Vojvodini su Srbi većina, ali su u Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji manjina. Kako čovek može da se zalaže za ravnopravnost svoje zajednice u manjini na najbolji način nego tako što pokazuje kako on to rešava kod kuće? U tom smislu, meni je strašno značajan taj partnerski odnos između većinske i manjinskih politika. Ta praksa sposobnosti razumevanja i prihvatanja u jednom trenutku može delovati kao kompromis u kojem se popušta, ali u drugom koraku je praktično kompromis koji donosi.

Da li ste zadovoljni Zakonom o nacionalnim savetima, koji je Narodna skupština nakon dugotrajne javne rasprave sredinom juna usvojila?

– Odgovor na to pitanje može se dati na dva načina. Jedan se odnosi na nekakvu dugoročnu savršenu varijantu rešenja statusa nacionalnih saveta, i u tom smislu sigurno se može imati milion zadrški u odnosu na usvojen tekst jer je daleko od toga da sva bitna pitanja iz sfere obrazovanja, kulture i informisanja i službene upotrebe jezika stavlja u nadležnost odlučivanja nacionalnih saveta. Ali je uređivanje tog pitanja uvek proces koji se meri godinama, možda i decenijama. Sigurno bi bilo optimalno, i tome treba težiti – to je, praktično, nekakav politički cilj – da se u tim sferama pun kapacitet odlučivanja obezbedi nacionalnim savetima. Danas to nije realno.

Zbog čega su potrebne izmene?

– Iz niza razloga nije realno. Zato taj zakon, po meni, ne možemo posmatrati s tog aspekta, nego ga moramo posmatrati s aspekta da li koristi sve one mogućnosti koji su danas realne i za koje postoji dovoljna politička volja. U tom smislu, ja sam tim zakonom zadovoljan jer ni za milimetar ne znači korak nazad u odnosu na raniji zakon i odluku Ustavnog suda, zbog koje je zakon bio u značajnoj meri korigovan. S druge strane, sve ono što je odlukom Ustavnog suda bilo moguće vratiti u zakonski okvir, to je sad u ovoj proceduri učinjeno. Mora se imati na umu da se taj zakon ne donosi samo za jednu manjinsku nacionalnu zajednicu. Da se donosi samo u odnosu na mađarsku nacionalnu zajednicu, možda bi bio drugačiji jer su naši kapaciteti možda drugačiji, možda su drugačiji naše mogućnosti, naša prihvaćenost i organizovanost. Ali, zakon se primenjuje na sve nacionalne zajednice koji žive u Srbiji, i ta okolnost mora se uzeti u obzir. Ne može se donositi zakon ako ne postoje pretpostavke da će se i primeniti, a kod ocene primenjivosti zakona mora se voditi računa o svima koji će taj zakon na neki način apsolvirati i primenjivati.

Marginalni igrači se kače za sve

Na pitanje o napadima opozicionih političara mađarske nacionalne zajednice zbog Zakona o nacionalnim savetima, Pastor je rekao da „najveći napadi dolaze od onih koji se ni u odnosu na prethodni period nisu baš pokazali u konzumiranju mogućnosti kojih je stari zakon pružao, ili dolaze od onih koji su unutar sopstvene nacionalne zajednice potpuno marginalni igrači pa onda se kače za sve”.

– Međutim, kad čovek pogleda šta su ti igrači u mađarskoj zajednici izgovarali u različitim fazama donošenja zakona, odnosno u prvoj i drugoj javnoj raspravi, i uporedi to što su tražili sa zakonom, može se doći do zaključka da se sve što su u javnoj raspravi prigovarali različitim nacrtima zakona, našlo u konačnoj varijanti zakona. Tako da sam i u tom pogledu miran i zadovoljan.  

Početkom jula ste imali priliku u Stazburu da razgovarate s komesarom za evropsku politiku susedstva i pregovore za proširenje Johanesom Hanom. Šta je bila tema razgovora? 

– Interesantna okolnost je bila ta da je komesar Han uoči našeg susreta u Strazburu boravio u Beogradu. Iz tog razloga sam se fokusirao na pitanja koja mislim da su značajna i s aspekta Vojvodine i manjinskih zajednica, a to je odnos većine i manjina. O njima se verovatno ređe razgovara prilikom susreta u Beogradu. Komesaru sam govorio o naporima koje Srbija čini na implementaciji preuzetih obaveza iz poglavlja 23, naročito u odnosu na manjinski akcioni program, o Zakonu o nacionalnim savetima, okvirnom Zakonu o manjinskim kolektivnim pravima, Zakonu o matičnim knjigama, Zakonu o lokalnim samoupravama, koji su, praktično, doneti u paketu krajem juna u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Rekao sam komesaru da Srbija čini velike napore da rešava preuzete obaveze iz otvorenih poglavlja i molio sam ga, i kao komesara za proširenje i regionalnu politiku i kao političara iz Austrije, da se u ovom polugodišnjem periodu kada Austrija predsedava Evropskoj uniji založi za to da jedan od prioriteta vlade Austrije u presedavanju Uniji bude proširenje Evropske unije prema Zapadnom Balkanu. Rekao sam komesaru da sam ubeđen u to da je Srbija spremna za mnogo brže otvaranje različitih poglavlja i da cenim i osećam da bi to priključenje moglo biti mnogo brže pod uslovom da Evropska unija pokaže značajniji stepen otvorenosti i želje za tim. Ubeđen sam u to da je to naš zajednički interes, pri čemu je potupno jasno da je danas Unija u problemima sama sa sobom i rešavanje tih problema je osnovna prepreka za donošenje odluka o strategiji  proširenja. 

Eržebet Marjanov