Jaja su idealan doručak
Jedno jaje na dan (od 5 do 6 jaja nedeljno) ne samo da ne povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, nego ima brojne koristi, tvrde naučnici s medicinskog fakulteta u Pekingu.
Studija u okviru koje su deset godina pratili zdravstveno stanje 416.213 učesnika pokazala je da ljudi koji svakodnevno jedu jaja (u proseku 5,32 jaja nedeljno) imaju čak 26 posto manji rizik od moždanog i 18 posto manji rizik od srčanog udara u odnosu na grupu koja je nedeljno jela samo dva jaja ili manje. Kod ljudi koji su jeli jaja loš holesterol bio je niži, dok je nivo dobrog holesterola, koji održava zdravlje krvnih sudova, bio povećan.
Jaja nipošto ne treba izbegavati, naprotiv, ona ponekad mogu biti odlična zamena za meso. Lakše se vare, sadrže manje masnoća i holesterola od mesa, a istovremeno sadrže visoku dozu proteina. Prednost je i to što imaju niski glikemijski indeks. Brzo će vam dati energiju i dugo vas držati sitima.
Jaja mogu biti dobra zamena za namirnice proteinskog porekla ako ih iz nekog razloga ne unosite. Jaja su veliki izvor vitamina A, koji je dobar za kožu, vitamina grupe B i kolina, koji podržava zdravlje mozga, mišića, podstiče metabolizam i poboljšava funkciju jetre i neophodan je za zdravu trudnoću. Zasićene masnoće iz žumanaca važne su i za proizvodnju hormona kao i sposobnost organizma da apsorbuje vitamine i minerale. Jaja sadrže i antioksidanse lutein i zeaksantin koji štite oči, odnosno poboljšavaju vid. U jajima se nalaze sve esencijalne aminokiseline odgovorne za ublažavanje bolova, smanjenje nivoa stresa u telu i bolje raspoloženje, a sadrže i vitamin D, koji pomaže u prevenciji osteoporoze.
Najbolje je jesti tvrdo kuvano jaje, na salati, recimo s povrćem ili kuvanim sočivom. Neke nutritivne prednosti jaja povećavaju se pripremom na malo masti, pri čemu se preporučuje maslinovo ulje ili kokosova mast. Ako pržite jaja, izbegavajte omlet, jer će „popiti” previše ulja, bolje je ispeći ga „na oko”. Jaje može da se dodaje i u variva umesto zaprške. Jaje će dati varivu puniji okus i gustinu, dok njegova nutritivna svojstva povećavaju vrednost obroka.
S druge strane, jaja su jedna od namirnica koje najčešće uzrokuju alergijsku reakciju kod dece, s tim da se ona može javiti čak i ako dete nije pojelo jaje, nego namirnicu koja sadrži tragove jaja. Reakcija se često javlja tek nekoliko sati nakon unosa. Jedan od najčešćih simptoma je osip praćen svrabom. Može se javiti i alergijski rinitis (curenje nosa, kijanje, kašljanje, teško disanje), a nekad i grčevi, mučnina i povraćanje, crvenilo i oticanje usta, pritisak u grudima ili nedostatak vazduha. Postoje i studije koje upućuju na to da više od sedam jaja nedeljno može uticati na podizanje nivoa lošeg kolesterola i povećani rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa važi preporuka da i s jajima treba – umereno. Pritom posebno treba imati na umu da u „nedeljnu meru” morate uračunati sva jaja koja ste pojeli, pa i ona u palačinkama, varivima i slično.
Kako biste sprečili zarazu salmonelom, jaja uvijek kupujte u prodavnicama koje ih drže u frižideru. Obavezno bacite napuknuta ili prljava jaja. Svaki put kad koristite jaje operite ruke i sve površine koje su došle u kontakt sa sirovim jajima sapunom i vodom, pa dezinfikujte kuhinjske površine. Jaja treba u potpunosti skuvati sve dok belance i žumance ne budu tvrdo kuvani. Pojedite jaja nedugo nakon što ih pripremite. Nemojte ih držati na sobnoj temperaturi duže od 2 sata niti podgrevati. Neiskorišćena jaja, kao i hranu koja sadrži jaja, što pre stavite u frižider. Izbegavajte jela koja sadrže sirova ili meko kuvana, nepasterizovana jaja. To se posebno odnosi na decu, starije ljude, ljude s oslabljenim imunitetom i druge osetljivije grupe.