Zabraniti izlov kečige na najmanje pet godina
Prekomerno izlovljavanje kečige, koja se nalazi na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode, preti potpunom nestanku te vrste ribe iz reka u Srbiji.
Kečiga je ekonomski značajna vrsta, a da li će uspeti da se izbori s decenijskim prekomernim izlovom, pokazaće vreme. Da bi se omogućila obnova populacija te veoma ugrožene vrste ribe, Svetska organizacija za prirodu WWF traži zabranu izlova kečige na najmanje pet godina, a kampanji su se pridružili i Udruženje ujedinjenih ribolovaca Srbije i Asocijacija alasa Srbije, koji su najčešće na terenu i iz prve ruke vide smanjenje populacije kečige.
– WWF je uradio studiju za procenu stanja populacije kečiga u Srbiji, koja je pokazala da se kečiga intenzivno lovi, i to ne samo tokom dozvoljenog perioda ulova već i tokom lovostaja, kada je ribolov zabranjen da bi se omogućio neometan mrest – kaže Milena Dragović iz te organizacije
Po njenim rečima, na gotovo iščezavanje te vrste ribe uticalo je nekoliko faktora: uništavanje prirodnih staništa zbog izgradnje brana, nasipa i vodoprivrednih obejkata, zagađenja reka, ali pre svega prekomerni izlov.
– Postoje pravila o tome koliki mora biti primerak te ribe da bi se mogao loviti, odnosno zakonski je propisana dužina od 40 centimetara, ali je veoma primetno da se primerci ispod tih parametra neometano prodaju, odnosno nalaze se na pijacama i u restoranima širom Srbije – kaže Milena Dragović.
Kečiga duga ispod 40 centimetara gotovo je izvesno da je nelegalno izlovljena, ali je isto tako izvesno da se nelegalno izlovljeni primerci te ribe dugi od 20 do 30 centimetara prodaju.
– Kečiga iz uzgoja može biti ispod tih parametara, ali se trenutno uzgaja u samo jednom ribnjaku u Srbiji, u okolini Vršca, i količine koje stižu na tržište nisu dovoljne pošto podmiruju svega oko dva odsto potreba – kaže Ljubomir Pejčić. – U ribnjacima u Srbiji uglavnom se uzgajaju šaran i pastrmka pa bi bilo dobro da se preduzmu koraci da se uzgajivači podstaknu na to da u ribnjcima gaje i kečigu.
Prekomerni izlov kečige, po rečima izvršnog direktora Udruženja ujedinjeni ribolovci Srbije Ljubomira Pejčića, proizvodi višestruke i dugoročne gubitke.
– Gubici nastaju pre svega zato što se populacija kečiga ne koristi na održiv način već se prekomerno izlovljava, i zbog toga je velika mogućnost da naše reke ostanu bez ove vrste ribe, a osim toga, njenim eventualnim nestankom narušava se prirodni lanac ishrane – kaže Pejčić. On ističe da je za očuvanje te vrste ribe izuzetno važno da se pojača kontrola nadležnih službi i spreči prekomeran i nelegalan izlov.
– Postojeći propisi, kao i Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, dobro regulišu tu oblast, ali je primena tih propisa veoma diskutabilna – kaže Pejčić. – Neophodno je da se kontroliše situacija na vodi i spreči trgovina nelegalno izlovljenom ribom, ali je važno istaći i da je i te kako primetan nedostatak ribočuvara jer ih na potesu od Bačke Palanke do mosta u Beški i delu kanalske mreže uzvodno od Novog Sada ima svega dvojica. Kontrola na tržištu ribe sada je minimalna pa se nelegalno izlovljena riba, i to ne samo kečiga, lako plasira na pijacama i u restoranima.
I nadležni su svesni toga da je neophodno zaštititi i sačuvati kečigu pa je JP „Srbijšume” na svojim ribolovnim područjima Dunav, Mlava i Beograd zabranilo izlov kečige tokom 2018. i 2019.
D. Mlađenović