Na Kamenjaru se se pojavili dabrovi
NOVI SAD: Stanovnici Kamenjara postali su bogatiji za još nekoliko stanovnika. Naime, sve je obradovala vest da su obalama Dunava na samo par kilometara od Novog Sada zaplivali dabrovi. Za njima su se pojavili i ježevi, veverice, pa i divlji golubovi, kako bi uveselili stanovnike ovog vikend naselja, koje je zbog svoje lepote, mnogim Novosađanima postao dom.
Ali otkud dabrovi na Kamenjaru? Doplivali su iz Sremske Mitrovice, tačnije Specijalnog rezervata prirode „Zasavica“. Dabar se kod nas do pre malo više od decenije, nije mogao videti čitav jedan vek, međutim 2004. i 2005.godine, u tri navrata, pušteno je ukupno 35 dabrova poreklom iz Bavarske. Procena je da ih danas ima više od stotinu, a da im je lepo kod nas govori upravo i činjenica da se šire našim rekama.
U celoj Evropi su u jednom momentu bili istrebljeni, jer se verovalo da njihovo meso ima lekovita svojstva, ali i zbog krzna koje je dosta skupo.
U Zasavici su pušteni na 12 lokacija u već pripremljena gnezda i jazbine gde su godinama živeli praveći brane u Specijalnom rezervatu prirode, međutim danas se mogu videti i u Savi, Drini, Donjem Potisju, Obedskoj bari, pa i Dunavu.
Prvi dabrovi u Srbiji bili su čipovani, a vrlo brzo svojim branama, menjali su vodni režim prema svojim potrebama.
Na Kamenjaru im očigledno odgovaraju rukavci, kojih ima dosta i gde je voda mirna i duboka, te njihove brane mogu da stoje postojano i da ih voda ne odnose, ali gde ima i puno drveća, pogotovo listopadnog koje preferiraju za život.
Hrane se biljkama, lišćem, i korom stabla. Dabar iz svog skrovišta najčešće izlazi noću kada vredno radi, odlični su plivači, veličine srednjeg psa i težine do 35 kilograma. Dabar je izuzetno oprezan, ali i strašljiv, na zemlji je izuzetno trom i spor, dok je izvrstan ronilac.
Branu grade i zimi kako bi podizanjem vode sprečili njeno zamrzavanje. Veštim šapama, uvezujući u svim pravcima grane koje lepe muljem i kamenjem, branu je kasnije teško uništiti. Biraju vrbe za materijal u ovoj majstoriji, debljine do 25 centimetara, međutim odgovara im i breza i severnoamerička topola, zbog savitljivosti.
Pretpostavlja se da se šire rekama, jer iako moraju da imaju svoju porodicu uz sebe, ne trpe se sa drugim familijama dabrova, tačnije komšijama svoje vrste, koje moraju da su im po nekoliko kilometara udaljene. Važno je znati da oni ne ugrožavaju riblji svet, kao ni useve pored svojih prirodnih staništa.
A šta je sa drugim stanovnicima ovog vikend naselja? Ježeva je bilo oduvek, ali da u bašti izlegnu petoro mladih i proglase teritoriju za svoj dom. Stanovnici se sa tim do sad nisu susretali, jer su ježevi uvek bežali i skrivali se, dok sada ponosno šetaju među cvećem. Doduše, mladi se još plaše, pa kada im se čovek približi sklupčaju se i prave opasni sa svojim još uvek malim bodljama, kako bi se svaki neprijatelj brzo udaljio, ipak jedan se već oslobodio pa ima i nove prijatelje.
Veverice kao pravi izviđači, idu od drveta do drveta i patroliraju, a divlji golubovi su verovatno došli da se šepure svojim perjem pred domaćim, ali i u potrazi sa hranom. Kako god, na nama je samo da poželimo dobrodošlicu ovoj veseloj družini i poželimo im da tu ostanu dugo, jer život je uvek lepši u društvu životinja.
Maša Stakić