INSTITUT ZA KVB U SR. KAMENICI Pacijentu ugrađena srčana pumpa

Operaciju koja je trajala tri sata uradio je direktor Instituta profesor dr Aleksandar Redžek, koji kaže da je ovo drugi pacijent kojem je ugrađena srčana pumpa, te da se žena kojoj je pre dve i po godine ugrađena pumpa oseća dobro.

Mehanička srčana pumpa ugrađuje se u levu komoru i pomaže njen rad, a dobijaju je pacijenti kojima je teško oštećena funkcija leve komore, odnosno imaju termalnu srčanu insuficijenciju, te se uz pomoć pumpe obezbeđuje snabdevanje krvlju, a time i kiseonikom i hranljivim materijama, svih organa.

“Pacijent je dugogodišnji srčani bolesnik, koji je više puta godišnje dolazio na lečenje u Institut zbog tegoba kao što su slabost, malaksalost, nedostatak vazduha, zamor i pri obavljanju redovnih dnevnih aktivnosti. Srce mu je radilo 15 odsto, a sada pumpa radi umesto srca i obezbeđuje, odnosno dopunjava rad oslabljene leve komore. Pacijentu će biti popravljen kvalitet života i imaće zadovoljavajući funkcionalni status”, kazao je dr Redžek za „Dnevnik“ i dodaje kako je operacija urađena u saradnji s timom Kliničkog centra Srbije i prof. dr Svetozarom Putnikom, koji je asistirao Redžeku.

Potreba za transplantacijom velika



„Značaj srčane pumpe je utoliko veći zbog malog broja potencijalnih donora. Potrebe za transplantacijom su daleko veće u odnosu na potencijalni broj donora. U našoj zemlji imamo jednog do dva potencijalna donora na milion stanovnika, a u zemljama s razvijenim transplantacionim programom ima 25 do 30 potencijalnih donora na milion stanovnika“, istakao je dr Redžek.

Leva komora je glavni deo srca iz koje krv ide u cirkulaciju, a u ovom slučaju srčana komora ne može da obezbedi dovoljan protok krvi i to nadomešćuje pumpa. Na taj način čuvaju se svi vitalni organi, jer dobijaju dovoljno krvi, kiseonika i hranljivih materija, te se sprečava njihovo propadanje, koje bi bez pumpe bilo neminovno, zbog srčane slabosti.

„Ugradnja pumpe je šansa da pacijenti dočekaju transplantaciju, što je jedan od načina korišćenja pumpe. Drugi je da pacijnti dobiju pumpu dok se ne oporavi srčana komora, a potom se ona izvadi. To se retko dešava, a u tim situacijama pumpa štedi pacijentu mišić dok se komora ne oporavi. Treći način primene je u destinacionoj terapiji, koja se primenjuje od starijih ljudi ili u situacijama kada pacijenti iz nekog razloga nisu kandidati za transplantaciju“, objašnjava dr Redžek.

Rizik od ove intervencije zavisi od disciplinovanosti pacijenta. Kako napominje dr Reyek, pacijent treba da kontroliše koagulacioni status, kako se ne bi pojavio tromb, koji onda može da izazove infarkt ili moždani udar. Na telu, sa spoljne strane, nalazi se žica koja povezuje pumpu koja je na srcu i spoljašnji kontrolor uz kojeg su baterije, koje pacijent nosi na pojasu. Stoga je važna i higijena, kako ne bi došlo do infekcije na mestu na kojem iz tela izlazi žica za napajanje strujom.

Damama pojas u tašnama



Dr Redžek kaže kako se u svetu mnogo češće ugrađuju ove srčane pumpe, te da postoje i udruženja pacijenata. Zanimljivo je da žene prave i specijalne tašne u kojima nose kontrolnu jedinicu i baterije, kako ne bi morale da imaju pojas, kada žele da budu elegantnije.

Osim kontrolne jedinice i dve baterije, na pojasu je i monitor na kojem se očitavaju podaci o krvotoku, broju obrtaja, potrošnji struje. Takođe, na displeju mogu da se pojave i alarmi koji upozoravaju na to da nešto nije  redu, a pacijent tokom boravka u bolnici nauči da tumači alarme, kao i postupak u tim situacijama.

„Pacijent se sada dobro oseća, polako ustaje iz kreveta, edukuje se o korišćenju pumpe u kućnim uslovima. Planiramo da ove godine ugradimo još tri srčane pumpe“, kaže dr Redžek i dodaje kako pacijenti mogu da koriste pumpu i do deset godina.

LJ. Petrović