Novosađanin Milivoj Kostić Kole oživljava svetske pločnike
3D street art ne podrazumeva samo da umetnik uzme četkicu u ruke i naslika nešto na pločniku. Reč je o performansu u kojem veoma važnu ulogu imaju prolaznici, njihove reakcije, fotografisanje s delom i u njemu, izvođenje raznih „kerefeka” sa slikom i slično.
Stepenice koje vode u saksofon, vodopadi i predivna priroda koja izviruje iz središta zemlje, veliki Garfild sa svojim omiljenim lazanjama kako leži nasred pločnika u nekom gradu, samo su neke od 3D slika koje su urađene proračunom i četkicom akademskog slikara i 3D street umetnika, Novosađanina Milivoja Kostića Koleta. Reč je o radovima površine i do 20 kvadratnih metara koji povremeno krase ulice i trgove gradova u svetu, ali i kod nas, a za koje treba nekoliko dana da se oslikaju kredom, temperom ili akrilnim bojama za beton.
„Kad sam počeo da se bavim tim slikanjem, mislio sam da će se stvoriti uslovi da se i drugi time bave jer lakše je kad smo udruženi, međutim, većina slikara odustaje jer je fizički zahtevan rad“, kaže naš sagovornik, koji se latio 3D street slikarstva 2011. godine, zaintrigiran radovima svetskih umetnika koje je pronašao na internetu. „Kao slikara, zanimao me je tehnički deo, o kojoj je perspektivi reč. Onda sam, mic-po-mic, krenuo da istražujem i shvatio šta i kako treba raditi.“
3D street art ne podrazumeva samo da umetnik uzme četkicu u ruke i naslika nešto na pločniku. Reč je o performansu u kojem veoma važnu ulogu imaju prolaznici, njihove reakcije, fotografisanje s delom i u njemu, izvođenje raznih „kerefeka” sa slikom i slično.
„Bitno je prisustvo publike jer se oslobađa straha i ne mora samo da stoji i posmatra dok se nešto stvara, kao u galerijama“, objašnjava Milivoj.“ Tako razbijaju barijeru između posmatrača i stvaraoca, a to takođe ohrabruje ljude da pomere svoje granice. Kada staneš na poziciju odakle se pruža pogled na dubinu, oživljavaš sliku i to je prednost, a posmatrač može da se slika unutar nje, što daje dodatnu vrednost. Svaka fotografija koju posetioci naprave je unikatna jer svako izabere neki drugi položaj.“
Iako je ta vrsta umetnosti uvek stavljena u pozitivan kontekst i uglavnom izaziva lepe, pozitivne i radosne emocije, ima i onih prolaznika koji se uplaše ili ni ne obrate pažnju na delo, što je slučaj u Srbiji.
„Sve je stvar predznanja. U Srbiji su reakcije razne, od radosnih do uplašenih, a neki neće ni da pogledaju. S druge strane, deca reaguju pođednako i brže uđu u ideju. U inostranstvu postoji kultura uličnog slikarstva, a u Italiji ima i zanimanje slikara pločnika, koji se zovu madonari jer na pločnicima slikaju svece. U Nemačkoj ljudi kulturno stoje u redu da bi lepo pogledali sliku i fotografisali, a kod nas nemarno pretrčavaju preko rada, gaze, prospu boju pa je potrebno da ogradimo prostor dok ne završimo sliku“, navodi Kole.
Jedini 3D street umetnik u Srbiji
Milivoj Kostić Kole, kao jedini 3D street umetnik u Srbiji, poznat je svojim sugrađanima od 2014. godine, kada je učestvovao na Danima stripa u SKC „Fabrika”, crtajući provaliju u kojoj se vidi afrički prizor s vodopadima i Tarzanom. Prošle godine je na istoj manifestaciji radio Taličnog Toma povodom rođendana tog crtanog lika. Takođe, sarađivao je i sa Zmajevim dečjim igrama te je slikao svet letećih knjiga. Nastupao je, ako tako možemo da kažemo, i u Zrenjaninu, Valjevu, Pirotu, Kikindi,...
Još jedna značajna razlika koja se tiče 3D street slikarstva kod nas i u inostranstvu je kako na tu uličnu umetnost gledaju gradske vlasti. Recimo, u Nemačkoj je ona i te kako prepoznata, dok se kod nas mogu dobiti dozvole za rad, ali se očekuje da se dela uklone odmah po završetku. Dakle, nema negovanja i očuvanja slike u javnom prostoru. Jedino što je kod nas prepoznato, u smislu da može duže da krasi javni prostor, jesu murali, kaže naš sagovornik.
„Imam nekoliko ostvarivih ideja, a jedna od njih je i 3D festival u Novom Sadu“, navodi Kole. „Podneo sam plan tog programa i on je ušao u knjigu kojom je Grad Novi Sad konkurisao za Evropsku prestonicu kulture 2021. Planiram da krajem ove godine ili početkom sledeće to realizujem, ali mi fali poznavanje organizacionog dela, u koji se zaista ne razumem.“
Još jedna ideja koja bi svakako bila interesantna, jeste takozvana „mokra slika”, za koju su potrebni malo hladniji uslovi, odnosno period godine kada često pada kiša.
„Kad krene sezona kiša, ljudi imaju negativna osećanja. A raspoloženje može da im popravi slika koja nasred ulice počne da se ukazuje u reakciji s vodom. Te boje se mogu nabaviti samo iz Amerike, gde je to slikanje počelo tek pre neku godinu“, kaže umetnik pun ideja koje, verujemo, mnogi jedva čekaju da se realizuju.
L. Radlovački