Na Vidovdan se, posle punih 15 godina, ponovo otvara Narodni muzej

Tako će posle decenije i po pred poklonicima umetnosti opet biti i „Devojka u plavom” Đure Jakšića, koja je svojevrstan lajtmotiv najave otvaranja nacionalnog muzeja, pa neki od bisera srpske i jugoslovenske umetnosti, dela Paje Jovanovića, Uroša Predića, Katarine Ivanović, Save Šumanovića, Nadežde Petrović, Mila Milunovića, Ivana Tabakovića, Petra Lubarde, Milana Konjovića, baš kao i reprezentativni izbor iz strane zbirke, u kojoj su Renoar, Pikaso, Dega, Mondrijan, Mone...

Zdanje na Trgu Republike 1a, u najstrožem centru prestonice, i samo je, podsetimo, spomenik kulture. Sagrađena je 1903, sa aneksom iz 1933, za potrebe Uprave fondova, dakle - za potrebe finansijske institucije. Dakako, nije naročita novost da muzeji budu smeštani u objektima koji nisu namenski za njih građeni, s tim da se čak može reći da je u ovom slučaju preinačavanje banke u muzej u osnovi bilo prilično zahvalno polazište. Jer, ipak je reč je o reprezentativnoj zgradi sa dovoljno prostranim odajama za galerijske prostore, a prvobitno podignuti trezori, solidne i sigurne gradnje, dobili su namenu muzejskih depoa.

Narodni muzej je dobio zgradu na korišćenje 1952. i nakon tada izvršenih manjih građevinskih zahvata, jedina rekonstrukcija, pre upravo završene obnove, bila je ona iz 1966, kada je zgrada dodatno prilagođena muzejskim potrebama. U svakom slučaju, valja istaći da upravo završeni poslednji građevinski radovi na unutrašnjosti i krovu zdanja, koji su trajali od jula 2016. do kraja marta ove godine, i nisu podrazumevali prenamene prostora, već temeljnu obnovu u okviru zadatih kapaciteta.

Savremene tehnologije ulaze u sve sfere života, pa tako i u muzeje i sadržaje muzejske prezentacije. Na tom fonu će one, saznajemo, bez ostatka biti korišćene i u obnovljenom Narodnom muzeju kao sredstvo za raznovrsniju muzejsku prezentaciju i komunikaciju. „Narodni muzej ima prostor predviđen za održavanje tematskih postavki, pa u tom smislu, recimo, očekujemo krajem godine i prvu gostujuću izložbu tadicionalne umetnosti i kulture iz Kine. Ona će zapravo otvoriti novo poglavlje tematskih izložbi u NM, bilo da je reč o gostujućim ili izložbama u organizaciji Narodnog muzeja”, kaže Lidija Ham.

– Naročiti izazov tokom ovog procesa je bila činjenica da je najveći deo muzejskog fonda tokom građevinskih radova bio u zgradi – otkriva za „Dnevnik” viši kustos u Narodnom muzeju Lidija Ham. – To je u znatnoj meri dodatno usložnjavalo poslove, kao i konkretne osobenosti svojstvene ovom istorijskom objektu i rad na rekonstrukciji i konzervaciji arhitektonskih elemenata, zahtevajući stalnu i blisku saradnju između izvođača radova, konzervatora i muzealaca. E sad, kako se uslovi za čuvenja kulturnih dobara mogu grupisati u celine koje se odnose na bezbednost klimatizaciju i osvetljenje, radovi su tako podrazumevali i zamenu instalacija i uvođenje više novih sistema. Pri tome se obnova objekta odvijala po vertikalama, što je bilo uslovljeno samom konfiguracijom zdanja i uključivalo je sve prostore muzeja, dakle i radne, izložbene i muzejske depoe.

Od oko 400.000 predmeta, koliko se procenjuje da danas ukupno broje zbirke Narodnog muzeja, po otvaranju će se pred posetiocima, na prostoru nešto većem od 5.000 kvadratnih metara, naći oko 3.000 artefakata u formi stalne postavke. Pri tome će biti obuhaćen veoma širok hronološki opseg od paleolita do 20. veka.  

– Narodni muzej se otvara stalnom postavkom, sadržajem koji je u najvećoj meri nedostajao kulturnoj javnosti – ističe Lidija Ham. – Uvođenje ovakvog sadržaja u centar Beograda verujemo da će značajno i trajno unaprediti kvalitet prisutnih i dostupnih kulturnih sadržaja. S tim u vezi, za razliku od nekih prethodnih godina, kada smo znali organizovati ča i do 18 izložbi u centralnoj zgradi, sada će aktivnosti te vrste biti svedene na nekoliko odabranih, veoma reprezentativnih postavki godišnje, ali uz bogat prateći program koji podrazumeva stručna vođenja, digitalne sadržaje, tematska predavanja i interaktivne radionice.

Stalna postavka Narodnog muzeja biće svedočanstvo ne samo o smenama kultura na prostoru današnje Srbije i regiona, nego i o smenama umetničkih stilova i pokreta i međunarodnim uticajima. Pri tome eksponati stalne postavke Narodnog muzeja svedoče i o vrhunskim umetničkim uzletima, o autentičnim umetničkim ličnostima, i takođe, o istorijatu kolekcioniranja unutar najstarijeg državnog muzeja, osnovanog 1844. godine, kao i o prioritetima koji su se menjali tokom decenija i vekova pri forimiranju zbirki.

– Ponovnim otvaranjem Narodnog muzeja, naši muzejski sadržaj postaće dostupniji i prisutniji u javnosti i nadamo se, još više doživljavani kao zajedničko i lično blago svih građana Srbije, a uživanje i utisak o kulturnoj prošlosti Srbije za sve turiste. Uostalom, značaj kolekcije Narodnog muzeja, same institucije, pa i njene pozicije u najstrožem centru glavnog grada, ne mogu se meriti ni sa čim. Narodni muzej je nešto posebno. Posete Narodnom muzeju ostavile su mnogima neizbrisive uspomene, mnogim su uticale i na odabir životnog poziva. Jer, posle muzejske posete postaje se drugačiji.

Nisu, naravno, kostosi NM plandovali proteklih godina, naprotiv. Realizovao je Narodni muzej veliki broj tematskih izložbi, kako u ograničenom prostoru same centralne zgrade, do februara 2015. godine, tako i gostujući u drugim izložbenim prostorima, ali i inostranstvu, gde je poslednja izlžoba „Blago i carevi. Raskoš rimske Srbije“ završena u italijanskoj Akvileji 3. juna.

Iako je prošlo prilično vremena od poslednje stalne postavke, što podrazumeva i menjanje mesta muzeja u društvu u globalnom smislu, u skladu sa dinamičnom savremenošću, značajno je podsetiti da primarna funkcija muzeja ostaje nenarušena. Pre svega, pojašnjava Lidija Ham, muzeji su i dalje ustanove zaštite pokretnih kulturnih dobara sa svojstvenim vidovima komunikacije, u čijoj je osnovi jednistvena mogućnost za neposredni „susret“ između eksponata i posetioca.

– I često je to naročito intenzivna komunikacija s prošlošću, s tragovima kultura i umetničkim izrazom iz drugih vremena... Komunijacija koja u sebi sadrži i prepoznavanje vrednosti, zanos, iščitavanje poruke, razumevenje i prepoznavanje eksponata, prepoznavanje njegovog značaja i mesta za posetioca. I, konačno, prepoznavanje sebe... Stoga pozivamo građanima da otkriju dinamičnost Narodnog muzeja i otklone sve suvišne predrasude.

M. Stajić