Dr Milan Ubavić: Pažljivo s tumačenjem rezultata laboratorijskih analiza    

Kako kaže dr Ubavić, dugogodišnje iskustvo koje je stekao radeći u medicinskoj laboratoriji dalo mu je za pravo da postavi temelj standarda u pripremi pacijenata i inetrpretaciji laboratorijskih analiza, tim pre jer sličnih knjiga u našoj sredini nema već dugo.

– Skupljajući kroz laboratorijski rad taj obiman materijal, shvatio sam da bi to trebalo integrisati i pre 15 godina počeo sam da pišem knjigu, ali, kako to obično biva, zapostavio sam pisanje posle nekog perioda – kaže dr Milan Ubavić. – Tokom poslednje dve godine vratio sam se pisanju i završio je. Knjiga predstavlja kvalitetno štivo namenjeno lekarima, farmaceutima, biohemičarima i studentima biomedicinskih fakulteta. Jednostavno je napisana, ima nit koja se provlači kroz svaki segment, gde su posebno istaknuti priprema pacijenta, na čemu posebno insistiramo, zatim opis analiza i biohemizma, a postoji i deo gde su naznačene lažno povišene i lažno snižene određene vrednosti jer raznorazna fiziološka stanja dovode do povećanja ili sniženja nekih parametara. Posebno bih istakao drugi deo knjige posvećen uticaju lekova. Zamolio sam ekipu kliničkih farmakologa Medicinskog fakuleta, s prof. dr Momirom Mikovim na čelu, da istraži uticaj lekova na sve parametre koji su obrađeni u knjizi.

Po izlasku knjige iz štampe, pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković je u njoj video odličan priručnik za lekare u domovima zdravlja, bolnicama i drugim medicinskim ustanovama u Vojvodini čiji je Pokrajina osnivač. Zahvaljujući tome, 250 primeraka našlo se na stolovima lekara u vojvođanskim zdravstvenim ustanovama.     – Ona i treba da se nađe na radnom stolu svakog lekara – napominje dr Ubavić. – Obilazeći neka veća mesta po Vojvodini, održao sam i seriju predavanja o najčešćim laboratorijskim analizama i dodatno poklonio određeni broj primeraka knjige.

Naš sagovornik upozorava na vrlo rasprostranjenu negativnu pojavu, a to je interpretacija rezultata na nemedicinskoj osnovi. Kako kaže, o tome se malo priča, a vrlo je važno.

– Poslednjih nekoliko godina na internetu se pojavio veliki broj različitih tekstova neproverenog sadržaja – ističe Ubavić. – Na sajtovima različitih ustanova, pa i zdravstvenih, ne postoji autorizacija tekstova, ne zna se ko stoji iza njih pa se zbog toga stvorila i zloupotreba. Tako se isti ili slični tekstovi nađu i na sajtovima konkurentskih kuća. Poseban problem u svemu tome jesu forumi na kojima se vrlo oštro priča o izveštajima lekara i upoređuju rezultati s rezultatima drugih pacijenata. Oni jedni drugima savetuju šta i kako da rade, a to je pogubno. Brojevi između laboratorija nisu uporedivi zato što ne koriste iste metodologije. Razlikuju se referentne vrednosti pa onda ni brojevi nisu uporedivi.

Dr Ubavić napominje da se često dešava da pacijenti zaboravljaju zbog trenutnog problema na osnovne bolesti koje imaju. Kako kaže, nije isto stanje u organizamu kada neko ima određenu bolest, a uz nju još i neko drugo oboljenje, što svemu daje drugačiji pristup, interpretaciju i terapiju.

– Biohemizam u organizamu nije isti kod čoveka koji ima dijabetes, hipertenziju, artritis, ili pak neku autoimunu bolest. Pogotovo je specifična situacija kod pacijenata s autoimunim oboljenjima. S druge strane, veliki broj analiza koje obavimo ne uklapa se sa simptomatologijom pacijenata. Vrlo je malo specifičnih simptoma i znakova koji su karakteristični za neku bolest. Apelovao bih na sve pacijente koji nemaju dovoljno medicinskog znanja da se ne upuštaju u bilo kakva tumačenja laboratorijskih analiza i svih ostalih rezultata – poručuje dr Milan Ubavić.

Bujanje prirode, cveća i trave u proleće uzrok su pojeve inhalatornih alergija. Dr Ubavić napominje da, i kada je reč o alergijskim analizama, važi pravilo da nema pravila. Primetna je pojava, kako kaže, da osnovni marker alergije (ukupni IgE), preko kojeg se utvrđuje da li neko ima alergijsku komponentu, može biti lažno negativan, a da specifični alergen bude pozitivan. Razlog za to je, po njegovim rečima, što test koji se primenjuje nije dovoljno osetljiv da odredi malu koncentraciju specifinog IgE-a na koji je pacijent alergičan.

– Dijagnostikovanje alergija je vrlo kompleksno i mi smo tu da pomognemo da bliže odredimo o čemu se radi – kaže dr Ubavić. – Vrlo je važno kada neko hoće da uradi alergijske testove iz krvi, da dođe u akutnoj fazi, kada su simptomi najizraženiji, a ne kada se stanje smiri.

Z. Milosavljević