U Vojvodini otkriveno petnaestak fiktivnih poslodavaca

Po rečima savetnice u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nade Gavrilović, broj fiktivnih poslodavca u Vojvodini koji upućuju radnike na rad u inostranstvu, pokazuje da oni s radnicima ugovore o radu sklapaju na granici ili čak kad stignu u zemlju u koju odlaze da rade. Kako ističe, u tom slučaju je zapravo reč o „trgovcima ljudima” jer država zapravo nema podatke o našim radnicima, niti zna da su oni u inostranstvu na radu, a o njima ne znaju ništa ni države u kojima rade.

Država ništa ne zna o radnicima koji u ambasadama pojedinih država dobijaju vize i odlaze uz mogućnost da za pola godine dovedu i porodice, ukazala je i na taj problem Nada Gavrilović.

Tom ogromnom brojkom naša država je zapravo postala zemlja radne emigracije, i to je svakako jedan od razloga što je u Srbiji veoma teško naći dobrog građevinskog radnika, varioca, a sve je manje i stručnog medicinskog kadra. Odlaze obrazovani, mladi, ali i oni stariji od 50 godina s čak dve supspecijalizacije.

Odlazak srpskih radnika na rad u inostranstvo je problem s kojim se država mora uhvatiti u koštac i ona to i namerava da učini. Nada Gavrilović ističe da je urađen Nacrt izmena i dopuna Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, pa poslodavci više neće prijavljivati njihov odlazak Ministarstvu za rad, već samo centralnom registru Ministarstva finansija, odnosno Poreskoj upravi.

Protokol o saradnji ministarstava za rad Srbije i Slovačke u oblasti rada i zapošljavanja dao je određene rezultate u sprečavanju radana crno i zaštiti položaja radnika iz Srbije u Slovačkoj.

Očekuje se implementacija takvog akta i o zapošljavanju naših radnika u Sloveniji. Sindikati traže da se slični sporazumi sklope i s drugim državama u koje naši radnici odlaze na rad.

Poslodavac je oslobođen te obaveze, ali će Centralni registar obaveštavati nadležno ministarstvo kvartalno, polugodišnje ili godišnje, pa će na sajtu moći da se vidi gde radnici rade. Poslodavac ne sme slati radnika na rad u inostranstvu ako je u njegovoj firmi zaposlen manje od tri meseca. Vlasnik firme dužan je da radniku obezbedi odlazak i povratak, zdravstveno osiguranje, bezbednost na radu i platu koja za isti posao nije manja od plate radnika te zemlje, objasnila je Nada Gavrilović.

Nacrt izmena i dopuna Zakona o uslovima za upućivanje radnika na privremeni rad u inostranstvo nalazi se pred Socijalno-ekonomskim savetom Srbije, a o njemu su svoje stavove zauzeli sindikati. Predviđena je i kvota radnika jedne firme koji mogu biti poslati na rad u inostranstvo i ona ne može prelaziti 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Na taj način, po oceni sindikata, izbegavaju se zloupotrebe i izajmljivanje radnika preko agencija, gde firma zapravo i nema stalno zaposlene, već ih samo iznajmljuje za određene poslove ili usluge u inostranstvu.

Na okruglom stolu o unapređenju položaja radnika koji rade u inostranstvu ukazano je na to da je sada veoma teško uspostaviti dobru evidenciju iz koje će se jasno videti koliko naših državljana trenutno radi van naših granica, i gde. Radnici se obraćaju Inspekciji rada tek kada se nešto desi, a mnogi iz straha – ukoliko je u pitanju rad na crno – ništa ni ne prijavljuju. To je i razlog zašto postoji veliki broj fiktivnih poslodavaca koji radnike šalju u inostranstvo, a da pri tom radnici zapravo nemaju nikakve garancije niti znaju kolika će im tačno zarada biti, a nemaju ni zdravstveno i socijalno osiguranje.               

LJ. Malešević