Stara Moravica: Četiri decenije likovne kolonije 9+1
BAČKA TOPOLA: U Staroj Moravici, na severu Bačke, umetnici su se na likovnoj koloniji „9+1“ počeli okupljati pre četiri decenije, baš na Dan mladosti, 25. maja.
Na prvom samitu bili su renomirani slikari Jožef Ač iz Novog Sada, Subotičani Petrik i Hunor Durković, Pišta Terek s Palića, Ištvan Žaki iz Bačke Topole i Senćanin Jožef Beneš, a iz Moravice Šandor Torok i Mihalj Novak. Kako su prigrlili i mlađeg Mihalja Novaka, po struci fotografa, kolonija je nazvana „9 1“ i uprkos svim nedaćama stekla međunarodni renome.
Slavili su tad umetnici Titov rođendan, pa im je bila obezbeđena politička zaleđina, a osnivanje su pomogli tadašnji rukovodioci sela Bela Meheš i Gabor Galamboš. Uz već postojeću koloniju u Bačkoj Topoli, u istoj opštini našlo se mesta za još jednu, pa se pokazalo da „u istoj krčmi mogu opstati dva pevača“. Istina, malo ih je uzdrmalo kad je čelnik družine Jožef Beneš morao da napusti zemlju.
Godinama smo imali materijalne probleme, čak je bilo dilema da li će naši susreti i izložbe opstati, seća se jedan od osnivača Mihalj Novak, stariji.
Kako kaže, preduzetnik Lajoš Dudaš, poreklom iz njihovog sela, u više navrata je zavukao ruku u svoj džep i bio mecena.
Jednu postavku otvorio je književnik Šandor Majoroš, a slike smo tad, u nedostatku prostora, postavili u izlog lokalne banke, priča naš sagovornik.
Drugom prilikom je pak Ferenc Čubela ponudio pomoć socijalne ustanove „Othon“, pod čijim su okriljem stvarali nekoliko godina.
Upoznali smo tad i sudbinu nevoljnika, koji su prepušteni sami sebi i upućeni na pomoć države, pouzdani je hroničar Novak.
Kako se priseća, bili su često na razmeđu, kad je trebalo da se sele.
Inženjer Laslo Kasa, pravnik Šandor Šomođi i trgovac Jožef Lak su preuzimali troškove kolonije, kao i Slavko Mrvelj. Na salašu „Kasa” smo slikali portrete vojvođanskih političara. I ambasador Mađarske u Beogradu je više puta dolazio da otvori izložbe. Susreti su u početku trajali od jutra do mraka, potom ceo vikend, a kasnije i po desetak dana, priča Novak.
Osim domaćih umetnika, rado su dolazili gosti iz inostranstva, čak i tokom ratnih devedesetih. Za svoje stalno utočište od lokalne vlasti najzad su dobili oronulu bivšu Kovačič školu.
Društvne organizacije, lokalna preduzeća i meštani su se udružili i oko 150 ljudi dobrovoljnim radom je obnovilo zgradu, gde smo dobili svoj prostor. Opremanje enterijera pomogli su dr Laslo Bordaš, Crveni krst, a i umetnici koji su dolazili, pa je 2000. godine obnovljeno zdanje svečano otvoreno pa ga sad slikari koriste zajedno s Kulturnim centrom „Adi Endre“. Gostovali su ovde sa svojim predstavama i Salašarsko pozorište, brojni pisci, pevači, muzičari i drugi stvaraoci, sumira učinak Novak.
U međunarodnoj koloniji do sad je učestvovalo oko trista umetnika iz tridesetak zemalja Evrope, Amerike i Azije, a iako je podrška države bila skromna, Novak smatra da eksponati nastali u tom ambijentu potpuno opravdavaju ta okupljanja. Značajno za dalje bitisanje je pre šest godina formirano Udruženje prijatelja kolonije, čime su stvoreni uslovi za samostalno finasijsko poslovanje i učešće na konkursima. Tako su u prethodne dve godine značajno renovirali svoje sedište.
Inače, letopisom kolonije bavilo se više stručnjaka, poput istoričara umetnosti dr Olge Ninkov Kovačev i Bele Durancija, muzeologa Karolj Sič i pedagoškinje Angele Harangozo iz Muzeja Kiškunhalaša u Mađarskoj. Povodom tri decenije postojanja štampana je sveobuhvatna monografija, a godišnje susrete prate katalozi. Nisu izostala ni priznanja, između ostalog, nagrade Opštine Bačka Topola „Pro urbe”, novosadskog „Foruma” i mnoga druga. Brojna su predstavljanja na izložbama po Mađarskoj, pre tri godine otvorena je stalna postavka u Egeru, a gostovalo se i u Francuskoj.
Uprkos skromnim uslovima, kolonija pruža pravi dom onima koji je posećuju i umetnici vole da dolaze jer osećaju da zaista pripada njima. Uveren sam u to da služi i na čast selu, iz kojeg gosti u sve delove sveta prenose stečene lepe utiske, ističe Novak.
Proteklih decenija kolonijom su rukovodili Jožef Mesaroš, Tibor Gašpar, Klara Kiš i Laslo Guljaš, uz pomoć čitave plejade saradnika, a poslednje četiri godine Kristian i Natalija Foro, Tibor Drenković i Nimrod Laki. Na jubilarni 40. skup došla su 24 umetnika iz Srbije, Mađarske i Turske, a organizatorima su znatno pomogli mesna zajednica, opština, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, mađarska Fondacija „Betlen Gabor”, te firme iz mesta i okoline.
Milorad Mitrović