Ćupovi iz Gruzije prave vina ćilibarskih boja
IRIG: Vinarija Kovačević postala je brend Iriga i Fruške gore, te sada gosti iz celog sveta dolaže baš u njihov restoran na ulazu u Irig kako bi uživali u domaćim specijalitetima, odličnim vinima i pogledu na obronke Fruške gore.
Jovana Stojković iz vinarije Kovačević kaže da su sa proizvodnjom počeli 2001. godine, a sve se odvijalo u porodičnoj kući vlasnika Miroslava, kao i u mnogim malim vinarijama po kojima je Srem naširoko poznat. Miroslav Kovačević je treća generacija vinara u svojoj porodici, ali prvi koji je prezime pretvorio u brend.
„Prva proizvodnja imala je 10.000 litara, da bi 2009.godine porasli na 300.000 litara boca godišnje i pošto nije bilo moguće da se širi u samom naseljenom mestu, 2013.godine Miroslav uzima u zakup Stari podrum Irig, koji je osnovan 1930.godine i dugo je bio stara voćarsko - vinogradarska zadruga u zajedničkom vlasništvu, koja je prestala sa radom 1995.godine“, priča Stojković, koja u vinariji radi već dve godine kao portparol.
Prema njenim rečima, Miroslav je želeo da oživi Stari podrum i da vrati vinski sjaj i vinsku kulturu na Frušku goru i okolinu, te je podrum uzeo u zakup i počeo rekonstrukciju, koja je i dalje u toku.
„Prvenstveno smo ulagali u samu proizvodnju i polako sređivali podrum, sada gradimo i apartmane i popravljamo prednji deo zgrade, a u planu je i novi objekat u kom će se nalaziti prodavnica i bar sa vinima, sala za degustacije, kao i deo sa arhivskim vinima“, napominje Jovana Stojković, turizmolog i somelijer.
Vinarija Kovačević danas poseduje svojih 20 hektara pod vinogradima, 200 hektara u saradnji sa kooperantima, a svi vinogradi se nalaze na južniim padinama Fruške gore, za koju se kaže da daje najbolja vina, a od ove godine su uzeli još 180 hektara novog zemljišta u Grabovu, gde će se za pet godina naći novi vinogradi i gde se trenutno sadi grožđe. Kapacitet vinarije danas iznosi oko dva miliona litara godišnje.
„Mi proizvodimo oko milion, milion i sto hiljada boca godišnje koje se prave od grožđa šardone, rajnski rizling, sovinjon blan, kaberne sovinjon, merlot, taminac, pino griđo, pino noar, kao i muskatne sorte, a od skoro i domaće autohtone sorte neoplanta i probus, karakteristične za Srbiju, zasadili smo crnu i belu tamjaniku na novim vinogradima na kojima gajimo biodinamičkim gajenjem, da to sve ide prirodnim putem kao nekad“, kaže Stojković i kaže da je to i plan za budućnost da se pored internacionalnih fokusiraju na autohtone sorte grožđa, pa vina.
Vinarija izvozi vino i na strano tržište i to najviše u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, pre mesec dana počeo je izvoz na hrvatsko tržište, ali i u Češku, Austriju, Rusiju, Švedsku, Belgiju, Australiju.
Najprodavanije vino vinarije Kovačević je svakako šardone, to je i vino koje je proslavilo vinariju, ali njega prati i aurelius, sovinjon je isto jedno od prodavanijih vina, kao i penušava vina. Sada imamo i novu liniju penušavih vina, i prva smo vinarija u Srbiji koja je proizvela penušava vina koja su rađena “šarma” metodom po ugledu na italijanski proseko i zanimljivo je što su tu korišćene domaće sorte vina, kod belog neoplanta i župljanka, a kod našeg fresko rozea - probus, vranac, malo muskata, hamburga - kaže Stojković i dodaje da “Fresko roze” i “Fresko bjanko” su dva penušavca koji proizvode samo oni u celoj Srbiji.
Od pre četiri godine, ova vinarija proizvodi i oranž vina, kod kojih se koriste bele sorte grožđa, i vinarija ima u ponudi oranž sovinjon, oranž šardone i rizling amforu, koje se pravi od italijanskog i rajnskog rizlinga u odnosu 50-50 odsto, s tim da se fermentacija, odnosno vrenje ne odvija kao kod modernih vina u metalnim tankovima, već u amforama, glinenim ćupovima uvezenim iz Gruzije, koji se ukopaju u zemlju.
„U njih se stavlja grožđani sok, zajedno sa opnom od grozda i fermentacija traje oko šest meseci i tu se dodaju samo prirodni kvasci i predstavljaju vina koja imaju minimum sulfita i prave se prirodnim putem“, kaže Stojković.
Nakon vrenja, vino se smešta u barik bačve napravljene od hrasta veličine 225 litara, nagorelih iznutra, jer se na ovaj način lakše oslobađaju tanini, ukusi iz samog drveta i vino tu leži godinu dana, zatim godinu dana u boci i onda je spremno za tržište.
„Flaša košta 2.980 dinara, i to su specijalna vina ćilibarne boje, jako zanimljiva i neobična, za koje kažu da su vina budućnosti i sve više će se proizvoditi na ovaj način.Mi smo takođe prvi u okolini počeli sa proizvodnjom oranž vina, koja se dosta proizvode u Sloveniji, Hrvatskoj, ali u Srbiji smo pioniri i u tome“, ističe Stojković.
Maša Stakić
Foto: J. Ivanović
Projekat „Irig danas” realizovala je „Panonija media” uz podršku „Dnevnika”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine Irig.