Skupština Vojvodine usvojila izveštaj o trošenju budžeta za 2017. godinu

Pokrajinska sekretarka za finansije Smiljka Jovanović iznela je podatak da je ukupno projektovan obim budžeta za 2017. godinu iznosio 68,239 milijardi dinara. Prihodi, primanja i preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina, u 2017. godini iznosila su 66,439 milijardi dinara, što je 97,36 odsto od planiranih 68,239 milijardi dinara. Najveći deo novca u budžetu potiče od transfernih sredstava koje Pokrajina prosleđuje ustanovama i institucijama čiji je osnivač Republika Srbija, a na drugom mestu su poreski prihodi. Rashodi i izdaci budžeta izvršeni su u iznosu od 60,568 milijardi dinara, što je 88,76 odsto od planiranog iznosa, odnosno 91,16 odsto od ostvarenih 66,439 milijardi. Na kraju godine ostvaren je i budžetski suficit od 3,607 milijarde.

Posle višesatne rasprave i više od 30 poslanika koji su govorili na tu temu, izveštaj o trošenju pokrajinske kase u prošloj godini usvojen je sa 72 glasa „za“ poslanika koalicije oko Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Saveza vojvođanskih Mađara, dok je protiv bilo 25 poslanika opozicije, koji su kritikovali, kako deo prihodne strane budžeta, tako i rashodnu stranu, s posebnim akcentom na lošu realizaciju u oblasti navodnjavanja i drugih kapitalnih projekata.

Nasuprot njima, poslanici vladajuće koalicije govorili su da je budžet dobro realizovan, da je bio razvojni i da potvrđuje da je broj novih investicija i broj zaposlenih u Vojvodini nastavio da raste jer su povećani poreski prihodi koji po tom osnovu idu u pokrajinsku kasu.

Poslanica SVM-a Ilona Pelt kazala je da je visok stepen izvršenja pokrajinskog budžeta dokaz da je dobro koncipiran, da je obezbedio značajne kapitalne investicije, kako u infrastrukturne objekte, tako i u zdravstvo i poljoprivredu, te da će zbog tih rezultata poslanici te stranke podržati pokrajinski finansijski izveštaj za prošlu godinu.

Potpredsednica Skupštine Vojvodine iz redova SPS-a Aleksandra Đanković rekla je da je izveštaj o realizaciji budžeta iz prošle godine detaljan, obiman i transparentan, te da je realizacija, kako prihoda, tako i rashoda, izuzetno visoka. Posebno je istakla da je u 2017. godini, preko Uprave za kapitalna ulaganja, realizovano više od 150 projekata u 44 opštine, što pokazuje napore pokrajinske vlasti za ravnomeran razvoj. Ona je rekla da se bitno promenio odnos prema ulaganju u kapitalne projekte jer se novac uplaćuje u skladu s realizovanim poslom, a ne, kao što je bilo za vreme prethodne vlasti, kada je novac izvođaču uplaćivan avansno, a projekti ostali da stoje nezavršeni.

Poslanik Demokratske stranke Nenad Borović konstatovao je da je prihod od poreza na dobit evidentno veći u odnosu na 2016. godinu, zbog čega su u 2017. godini pravljena dva rebalansa, ali je konstatovao da je značajno manji prihod od poreza na imovinu, odnosno ustupljeni poreski prihod, koji se odnosi pre svega na naknade za izdavanje poljoprivrednog zemljišta.

On je dodao i da je posebno nezadovoljan realizacijom budžeta kada je u pitanju Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, koji od budžeta od 8,3 milijardi nije utrošio 2,6, od toga 1,5 milijarda nije potrošeno za radove u vodoprivredi.

Smiljka Jovanović je rekla da je u 2016. godini bio veliki procenat naplate naknade za odvodnjavanje, što u 2017. godini nije naplaćivano zbog suše, i da je kredit koji je uzet za kapitalne projekte u vodoprivredi, uzet pod najpovoljnijim uslovima, a ti projekti će se višestruko isplatiti u budućnosti. Takođe, očekuje se i da će ove godine biti dobra naplata za naknade za vode i svakako se očekuju veći prihodi u odnosu na lane.

Radojević o kanalskoj mreži

„Ako poredimo 2008. godinu, kada je izvršenje budžeta, primera radi, bilo 83 odsto, agrarni budžet je iznosio 1,44 milijardu, a prošle godine s 8,3 milijardi dinara imali smo ubedljivo najveći agrarni budžet do sada. U odnosu na to možemo govoriti o stepenu izvršenja“, odgovorio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević na primedbe opozicije.

Govoreći o nerealizovanim poslovima koji se pre svega odnose na radove koji su u ingerenciji „Voda Vojvodine“ i vodoprivrednih preduzeća, on je rekao da je od preko 900 miliona dinara realizovano oko 200 miliona po opštinama i da se oko 700 miliona vredni radovi prenose na tekuću godinu, što s još 400 miliona novih ugovora potpisanih s lokalnim samoupravama, dovodi do cifre da će u 2018. godini u uređenje kanalske mreže biti uloženo više od milijardu dinara.

Govoreći o smanjenju prihoda od izdavanja poljoprivrednog zemljišta, Radojević je kazao je da je proces restitucije jedan od problema u toj oblasti i da će rešavanje tog problema rešiti i problem prihodovanja.

Đurađ Jakšić (SRS) rekao je da završni račun budžeta na najogoljeniji način oslikava karakter i sposobnost vlasti da upravlja javnim finansijama, te da se iz izveštaja za prošlu godinu vidi da je upravljanje javnim finansijama u Vojvodini bledo i neubedljivo, bez jasnog plana i konkretnih rezultata. On je kazao da je pokrajinskoj vlasti u budžetu za 2017. godinu stajalo 3,7 milijarde više u odnosu na 2016, ali ona nije uspela da to kapitalizuje i napravi iskorak u razvoju APV. Umesto toga, vlast se, kako je ocenio, bavila samom sobom, investirajući u vozni park i opremanje svojih kabineta.

On je još konstatovao da su prihodi od dobiti javnih preduzeća čiji je osnivač AP Vojvodina u 2016. godini bili trostruko veći nego lane, te se zapitao šta je uzrok tome. Takođe, SRS se založio za ukidanje Fonda „Evropski poslovi“, te za prekid finansiranja Egzita, kao i njegovo izmeštanje s Petrovaradinske tvrđave jer mu nije mesto na takvom spomeniku kulture, ali i ponovo usprotivio finansiranju gradnje nove zgrade Radio-televizije Vojvodine.

Bogaroški o neostvarenim prihodima

Šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški naveo je da realizacija budžeta iz 2017. godine daje razlog za zadovoljstvo, ali da situacija nije ista kada se analizira po stavkama, pogotovo u delu planiranih, ali neostvarenih prihoda od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, gde je realizacija na nivou od 69 odsto.

„Ti prihodi su gotovo dve milijarde manji nego što je planirano, a 2,7 milijarde su manji nego što je to bilo 2016. Godine“, naglasio je Bogaroški.

„Time su veći prihodi od poreza faktički anulirani smanjenjem prihoda od poljoprivrednog zemljišta.“

On je još ukazao na to da su prihodi od naftne rente realizovani po planu, ali je naglasio da bi ti prihodi mogli biti znatno veći i da Srbija ima najnižu rudnu rentu u Evropi.

Poslanik SNS-a Jovan Lazarov rekao je da izveštaj o izvršenju budžeta za prošlu godinu zaslužuje najvišu ocenu i da je u odnosu za 2015. godinu, kada su naprednjaci bili u opoziciji, gotovo 11 milijardi dinara veći i taj novac doprinosi poboljšanju standarda i kvaliteta života građana koji žive na teritoriji Vojvodine. On je dodao da se u odgovornom trošenju novca Vojvodine aktuelna vlast daleko razlikuje od svojih prethodnika, pogotovo u oblasti kapitalnih ulaganja.

„Uprava za kapitalna ulaganja mi je dostavila dopis o tome da je više od 95 odsto postupaka javnih nabavki sprovedeno uspešno, da je novac opredeljen, ali svakako ne može biti realizovan dok se posao ne završi“, naveo je Lazarov.

Vršačke planine i „Evropski poslovi”

Skupština Vojvodine usvojila je i Predlog o izradi prostornog plana područja posebne namene predela Vršačke planine, Izveštaj o radu Pedagoškog zavoda Vojvodine za period januar–decembar 2017. godine i Izveštaj o poslovanju Fonda „Evropski poslovi” AP Vojvodine za 2017. godinu.

„Ili želimo da finansiramo nešto što se započne a nikad se ne završi, pa onda imamo „Skadrove na Bojani“ u svih 45 gradova i opština u Vojvodini. Ova skupštinska većina i poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ to svakako ne želi. Želi ovakav rad Upave za kapitalna ulaganja, ovakvo odgovorno trošenje budžetskog novca i ovakve izveštaje koji pokazuju šta se radi.“

Bez duže rasprave usvojene su i tačke dnevnog reda, među kojima je imenovanje novog člana Saveta Fakulteta tehničkih nauka, kao i izmena Odluke o imenovanju predsednika, članova i sekretara Pokrajinske izborne komisije.

A. Savanović