Kotrljanje ravnicom: Rajakovići sade „virdžiniju” u Hrtkovcima

- Za uzgoj duvana smo se opredelili jer mislimo da je jedna od najisplativijih kultura kojom se bave ljudi na ovom terenu – kaže Aleksandar Rajaković. – Krenuli smo sa tri sušare i proizvodnjom na 13 hektara, a u međuvremenu smo proširili proizvodnju na preko 27 hektara i imamo šest sušara. Pre nego što smo se okrenuli duvanu pretežno smo se bavili ratarstvom. Sejali smo pšenicu, kukuruz, suncokret i soju, a porodica se bavi i povrtarstvom.

Porodica Rajaković obrađuje oko 100 hektara, a do pre koju godinu su obrađivali skoro duplo više, dok je bilo mogućnosti da u zakup uzmu njive u vlasništvu države.

- Sada te zemlje u državnom vlasništvu više nema za zakup jer se izdaje gazdinstvima sa prvenstvom zakupa uglavnom po osnovu stočarstva, tako da je to prevagnulo da uđemo u proizvodnju duvana. Razlog je i to što se otkupne cene duvana znaju unapred, a definisani su i svi ostali uslovi koje pruža fabrika Kompanije Japan tobako internešnel (JTI) u Senti. Prate nas i stručnom podrškom kroz ceo proizvodni ciklus, maltene 24 sata, od zasnivanja rasada do završetka berbe i preuzimanja suvog lista duvana, što je veliki plus za nas proizvođače – naglašava Rajaković.

Uz opredeljenje da se na duže staze posvete uzgoju “virdžinije” porodica Rajaković je sopstvenim ulaganjima podigla sušare, mahom polovne, ali i za svaku polovnu sušaru izdvojiti 5.000 do 6.000 evra, što je prema rečima našeg sagovornika bila najprihvatljivija kombinacija. Poljoprivrednici Hrtkovaca su u Sremu među najvećim proizvođačima žutog lista, jer pored JTI-a, proizvodnju duvana ugovara još četiri prerađivača.

Proizvodnja duvana zahteva dosta truda, jer sa zasnivanje rasada pod plastenicima kreće se krajem februara ili početkom marta, a početkom maja kreće iznošenje rasada na njive i sadnja, potom sledi nega useva do berbe, koja počinje polovinom jula i traje oko četiri meseca, sve do prvog mraza. 

- Svi ukućani su uključeni u poslove, a u vreme berbe angažujemo sezonske radnike. Sve sem branja lista možemo sami da postignemo, međutim, kada krene berba i sušenje na njivi svakodnevno mora biti 12 do 15 ljudi.- napominje Aleksandar. – U odnosu na druge ratarske kulture gde se najveći deo posla odradi mašinski, u proizvodnji duvana je sasvim drugačije jer zahteva više radne snage, ali je računica povoljnija. Pored toga proizvodnja duvana je dosta sigurnija od klasičnog ratarenja. 

Aleksandar i supruga mu Anica imaju dvoje dece i očekuju još jednu prinovu. Koreni su im paorski, pa u poljoprivredi vide budućnost. Na istom gruntu žive Aleksandrovi roditelji, otac Živko i majka Angelila, tako da su pod istim krovom tri generacije Rajakovića. U komšiluku je i porodica Aleksandrove sestre Ksenije. Iz praktičnih razloga imaju pet registrovanih gazdinstava, da bi ostvarivali više subvencija, ali i poslovi su tako raspoređeni da svi budu uposleni tako da doprinesu što je moguće više. Aleksandar, ali i ostali ukućani potvrđuju da svi zajedno, na okupu, dobro funkcionišu. Poslovi su tako raspoređeni da su Aleksandar i njegov otac Živko najviše u traktorima na njivi, pod kontrolom majke Angeline je rasad u plastenicima, ima poslova i oko stoke, jer drže tridesetak ovaca i svinje, najviše za sopstvene potrebe. Supruga Ankica vodi računa o deci i vodi brigu o kući.  Za unapređenje proizvodnje na imanju Rajakovići su do sada u više navrata koristili podsticajna sredstva prilikom nabavke poljoprivredne mehanizacije, sisteme za navodnjavanje, što je itekako pomoglo, jer je iz državne kase za te svrhe povraćaj sredstava bio 40 odsto ulaganja.   

Za proizvodnju rasada “virdžinije” Aleksandar Rajaković koristi dva plastenika. Potrebno je odnegovati rasad ujednačenog kvaliteta, što zahteva zaštitu, ali i šišanje lista da bi biljke ojačale i bile spremne za iznošenje na njive.

Zasnivanje proizvonjde rasada je u tacnama od stiropora koje plutaju u bazenima ispod plastenika, a za razvoj biljaka vodi se dodaju hraniva i zaštitni preparati radi sprečavanja od bolesti i insekata, štetočina. Rasad u plastenicima prispeva za 55 do 60 dana, spreman za sadnju na njivi.

- Srednju poljoprivrednu školu završio sam u Rumi, za rukovaoca-mehaničara poljoprivredne tehnike, pa sam u neku ruku sam svoj gazda i majstor. Puno mi znači što sam se u školovao u poljoprivrednoj struci, jer stečeno znanje koristim u praksi i itekako je dragoceno, kada sam već odlučio da ostanem na selu – veli Aleksandar Rajaković.

U Hrtkovcima smo bili po kišnom danu pa se nije moglo na njivu, ali imajući u vidu da su svi usevi bili željni kiše, ona je dobrodošla za sadnju duvana, kako za rasad koji je još kod kuće ispod plastenika i treba da se iznese na njive, tako i za rasađeno jer će se bolje primiti i napredovati.

- Obavili smo oko polovine posla na sadnji, nisu baš bili povoljni uslovi zbog sušnog perioda, tako da će nam kiša koja je padala ova dva dana puno značiti. Dobro je što nešto više od polovine površina možemo da navodnjavamo, tifonima, razanim rasprskivačima i sistemomom kap po kap. To je preduslov da na tim površinama gde imamo mogućnosti za navodnjavanje postižemo stabilne prinose. Prošla godina je bila sušna i da nije bilo zalivanja, bilo bi jako loše. U pogledu prinosa i nije bilo loše, nego je kvalitet bio slabiji pa je prihod zbog toga bio manji nego što smo očekivali. Po hektaru postižemo prinos od dve do dve i po tone suvog lista, ali pored toga bitno je proizvesti što kvalitetniji duvan, jer se prilikom isporuke klasira i na osnovu toga obračunava – pojašnjava Rajaković.

List “virdžinije” se suši u sušarama, a kod korišćenja energenata mogućnosti su za korišćenje peleta, drva, uglja, koštice voća i zemni gas. Porodica Rajaković kao energent koristi zamni gas, a njihovo iskustvo je da se postižu najbolji efekti. 

Tekst i foto: Milorad Mitrović