Koljada: Pišem o običnim ljudima, milijarderi me ne zanimaju
BEOGRAD: Moja komad ohrabruje ljude koji su dočekali penziju da ne budu zli i ogorčeni, ako ništa drugo zbog činjenice da su i dalje živi, kazao je Tanjugu slavni ruski pisac Nikolaj Koljada po čijoj je drami nastala predstava "Šuplji kamen" u režiji Tanje Mandić Rigonat, čija je premijera zakazana za večeras na sceni Ustanove kulture Vuk Stefanović Karadžić.
Koljada je prošle godine bio gost Festivala savremene ruske drame u Beogradu i autor je 120 drama koje su prevedne na mnoge svetske jezike i igraju se od SAD do Australije.
"Kokoška", "Praćka", "Poloneza Oginskog", "Murlin Murlo", "Bajka o mrtvoj carevoj kćeri", "Ključevi od Leraha", naslovi su Koljadinih drama koje su izvedene u nasim pozorištima.
"Šuplji kamen" u režiji Tatjane Mandić Rigonat i u prevodu Novice Antića govori o smislu čobekovog postojanja u takozvanom "trećem dobu".
U predstavi igraju Branka Petrić, Ljiljana Stjepanović , Rada Đuričin, Milan Lane Gutović i Katarina Marković.
Osim Katarine Mrković, sve glumci koji su već zaradili penziju.
Koljada naglašava da ga čini izuzetno radosnim što će večeras na scenu "Vuka" izaći stariji glumci.
"Čuo sam da je reč o izuzetnim glumcima, ali još je važnija njihova želja da ne završe život okopavajući baštu ili sedeći na plaži. Kažu da se na zapadu prema starijim ljudima bolje odnose. U Rusiji se prema ljudima koji su zaslužili penziju odnose kao prema nekim stvarima za otpad. Kod nas ljudi odlaze u penziju sa šesdeset godina. Posle toga vrlo brzo odu i iz života, jer se osećaju nepotrebnima. Jednostavno se ugase iznutra. Imam šesdest godina i već sam postao penzioner. Zato su mi ljudi o kojima sam pisao vrlo bliski" kazao je Koljada.
Slavni pisac kaže da u Rusiji postoje beke i bakute.
"Baka čuva unučad, sprema po kući, veseli sa familijom, a bakute su one koje sede na klupama na parkovima i dobacuju mladim ljudima ''Vidi ovu prostitutku, vidi ovog narkomana...''. Moja drama hoće da obodri penzionere da se ne pretvaraju u zlobne starce koje mrze sve što je mlado", kazao je Koljada.
On kaže da je imao puno sreće jer već 25 godine predaje dramaturgiju na fakultetu.
"Stižu uvek nove generacije i ja zajedno sa njima imam i živim novi puls života. Taj kult mladosti postoji svugde...sa 37, 38 godina više neće nigde da vas zaposle. To je tako...To je život." kazao je Koljada.
Savremeni ruski klasik kako ga mediji često zovu posetio je sinoć Atelje 212 gde je izvedena predstava "Osećaj brade" Ksenije Dragunske u režiji Mie Knežević.
Koljada kaže da je na sceni video izuzetno mlade, sjajne glumce.
"Radujeme što poslednjih godina u Jekaterinburg, dakle u rusku provinciju, dolaze i pozorišta iz Srbije. Srpska i ruska glumačka škola su dosta slične i to nas veže, ali uvek moji glumci mogu da nauče nešto od srpskih kolega i obrnuto", kazao je Koljada.
Za njega je nema sumnje da će pozorište postojati večno.
"Već je pozorište preživelo svašta u ovih hiljadu godina koliko postoji. Nema te tehnološke novotarije koja će ukinuti pozorište. nema umetnosti u kojoj u jednoj sali sedi 300 ljudi, gleda predstavu a zapravo je u glavama tih ljudi 300 predstava. Svako od tih ljudi ima svoju emociju, doživljaj i promišljanje predstave. Pozorište je nešto neverovatno živo i ništa ne može da ga zameni", rekao je Koljada.
Junaci njegovih drama su uglavnom obični ljudi u vrtlogu tranzicije.
Koljada ističe da sada u Rusiji ljudi žive bolje u odnosu na bedu i užas koji su proživljavali devedestih godina prošlog veka, ali da bez obzira na to jaz između najbogatijih i najsiromašnijih je veoma veliki.
"Mene to kao pisca i čoveka veoma rastužuje jer je u fokusu moje stvaralačke pažnje mali čovek i njegovi problemi. Nemam pojma šta radi milijarder koji krstari po sredozemnom moru, a baš mnogo to ni ne zanima. Uvek mi je bilo zanimljivije šta se dešava sa običnim ljudima koji žive u nekoj novogradnji na šestom spratu u predgrađu Jekatarinburga. Tamo se dešavaju šekspirovske strasti", kazao je Koljada.